НАГРАДА МЕША СЕЛИМОВИЋ: Троје у финишу, неизвесно до краја
19. 02. 2019. у 16:28
Књижевни критичари бирају књигу године (12). До сада су се издвојиле три књиге. Пресудиће гласови преосталих 12 критичара

Меша Селимовић
ВАЛЕНТИНА ПИТУЛИЋ (БЕОГРАД)
1. "КАКО УПОКОЈИТИ ИГРУ"
Бошко Сувајџић (КОВ)
2. "РЕЧИ У ВРЕМЕНУ"
Снежана Самарџија (СКЗ)
3. "С ХОМЕРОМ У ОЛУЈИ"
Анђелко Анушић (Завод за уџбенике, Источно Ново Сарајево)
4. "БЕЖАНИЈСКА КОСА"
Драган Хамовић (СКЗ)
5. "100 МОЈИХ ПОРТРЕТА"
Матија Бећковић (Компанија "Новости")


1. "НИЗВОДНО"
Ђорђе Д. Сибиновић ("Агора")
2. "МОМА ИЛИ ЦВЕЋЕ СНА"
Душан Стојковић ("Шумадијске метафоре")
3. "БОГ ЈЕ ЛУДИЛО"
Стојан Богдановић ("Наис - принт")
4. "У ВАТРИ СЕ БОГ ОДМАРА"
Алек Вукадиновић ("Конрас")
5. AVE MARIA
Драган Бошковић (ауторско издање)
Роман Д. Сибиновића заснива се на елегантном току нарације о трагању за породичним духом 20. века и свим оним контроверзама, које то трагање чине "погрешним" и "узалудним". Д. Стојковић је готово бодлеровским штимунгом уприличио мозаичку причу о животу и делу блаженопочившег београдског књижевника Моме Димића. У есејистичкој причи о Богу С. Богдановић је Творца дефиницијски означио као "лудило". У коме су сви људи и сви светови. То је, што би сликовито рекао Албер Ками, у извесном смислу и биографски "атлас" прича. У лирском здању новог песничког остварења А. Вукадиновић је наставио да се држи "хода" свог "конзервативног" песничког духа - окренутог пренапрегнутом миту књиге и "легенде". Песничка књига Д. Бошковића је изванредна, у процесу бриге за њено разумевања потпомогнута надахнутом рецензијом Александре Секулић. Аутор је као "свештеник љубави" и "сумње у (само)припадање" - написао ову језички густу поему.

1. "БИЋЕ СВЕ У РЕДУ"
Зоран Пешић Сигма (Медивест КТ)
2. "СЕНКЕ М. ЦР."
Зоран Ђерић (КОВ)
3. "ПОЕТИЧКИ СВЕТОВИ"
Часлав Ђорђевић ("Агора")
4. "А БРИСЕЛ СЕ ДА ПРЕХОДАТИ ЛАКО"
Ненад Шапоња ("Сајнос")
5. "ТА МЈЕСТА"
Стеван Тонтић ("Агора")
Интимни, једноставни, и лични и колективни стихови савременика-песника, између младости - старости, између земље и неба (нажни попут добро написане прозе) дискретног З. П. Сигме и метатекстуална поезија З. Ђерића, песника, који са савременицима комуницира из сенке, из другог плана, чувајући цивилизацијско и артифицијелно наслеђе. Тихи есејиста и посткњижевни критичар Ч. Ђорђевић, који је саставио неупитни избор својих песника, наших савременика, и објаснио (и оправдао) зашто су у његовом убедљивом избору. Две књиге путописа, сјајне на сасвим другачије начине: С. Тонтић који сведочи о истеклом времену, на траговима прустовске меланхолије, и Н. Шапоња, који обилази континенте говором о стварима и стањима која тек треба да уследе. Понестало је, на овој листи, у овом избору, места за романе и књиге прича. Да није и то знак о (не)успешности или замора "материјала"?
ПРОЧИТАЈТЕ И:НАГРАДА "МЕША СЕЛИМОВИЋ": Дубоке слике наше културе

1. "У ВАТРИ СЕ БОГ ОДМАРА"
Алек Вукадиновић ("Конрас")
2. "ГИБРАЛТАР"
Саша Јеленковић (Културни центар Новог Сада)
3. AVE MARIA
Драган Бошковић (ауторско издање)
4. "ИЗА ЗАПАЉЕНИХ ШУМА"
Звонко Карановић (ЛОМ)
5. "ЦАРСКИ ЧАСОВИ"
Дарко Даничић (НБ "Стефан Првовенчани", Краљево)
Плени Вукадиновићева језикотворачка виртуозност, аутентична, мелодична, осмишљена и игрива представа слика и значења.
Дело С. Јеленковића је књига тихог супротстављања. Личних и општих теснаца и пукотина. И књига о нама у сталном процепу и додиру.
Поема Д. Бошковића је необична и неочекивана. Неупоредива и несамерљива у српској поезији. Књига особеног емоционалног и метафизичког искуства. З. Карановић сведочи авангардност аутентичног, горког и опорог, филмичног и опомињућег "исклизнућа из стварности".
Необичан је поступак Даничићевих продужених сплаварећих реченица које се изненада зачуде и преомисле читаву песму, што је читаоцима прихватљиво.