Поезија јача од прозе

А. ПОПАДИЋ

22. 03. 2018. у 06:02

Домаћи и страни песници у среду традиционално обележили свој дан у Културном центру Београда. Илић: Овакав фестивал је лековит. Ристовићева: Немамо медијску подршку

Поезија јача од прозе

Учесници фестивала на округлом столу Фото П. Митић

АУТОРСКО читање стихова, изложбе, перформанси, разговори са песницима - само су неки од догађаја који су обележели данашњи Светски дан поезије. Надовезујући се на празник који је 1999. године установио Унеско, Културни центар Београда већ 17 година организује фестивал Светски дан(и) поезије који током неколико мартовских дана слави песнике и песништво.

Овогодишње издање фестивала, под паролом "Језичке игре", почело је округлим столом на ком се расправљало о визуелној поезији. Говорници, међу којима су били уметници Владо Мартек, Каталин Ладик, Владимир Копицл, причали су о сарадњи поезије, перформанса и кратког филма.

За хрватског песника, сликара и перформера Владу Мартека поезија није само пуко читање стихова, већ му је изузетно важна њена "извођачка страна".

- Велики Леонард Коен је био књижевник који је отишао у музику, као и Жак Брел. Ја за музику немам талента, па сам "скренуо" у ликовну уметност - казао је Мартек.

Један од посећенијих програма током фестивала је "Слушање поезије". На различитим местима испред Ликовне галерије КЦБ-а публици су се у среду вече представили Лидија Димковска, Лисандри Кола, Слободан Тишма, Ана Ристовић, Дејан Илић, Ласло Блашковић...

- Са Светским даном поезије је исто као и са Осмим мартом. Како жене траже од мушкараца да им не доносе цвеће само за празник, тако и ја молим све оне који данас обрате пажњу на поезију, да оду у књижаре, посебно ове велике ланце који у излозима имају само бестселере и да им траже књиге поезије, да их питају зашто их нема, а онда у миру свог дома читају стихове. Тако ће сваки дан бити дан поезије!

Ана Ристовић

Српска песникиња је присутна и на иностраној сцени, чест је гост угледних фестивала поезије и права особа да упореди наша искуства са оним европским.

- У Европи има много светлих примера. Постоје фестивали, али и песничке вечери на којима се плаћају улазнице за читање поезије. Људи стану у ред и купе карту која кошта 5 или 10 евра и спремни су да слушају. Код нас све што је бесплатно није посећено, можда би требало да и ми почнемо да наплаћујемо улаз, па би било више посетилаца - предлаже наша саговорница.

Ристовићева тврди да савремена српска поезија апсолутно комуницира са актуелним тренутком и друштвом.

- Наша поезија је, по мом мишљењу, дуги низ година у бољем стању него проза, али је медијски простор углавном посвећен прози. Нажалост, само посвећеници могу да прате поезију, али на срећу, интернет је простор где се можемо упознати.

По њеном мишљењу, када нашу поезију поредимо са оном у свету и Европи немамо за чим да жалимо, јер је наше песништво у самом врху.

Песник и преводилац Дејан Илић, добитник овогодишње награде "Меша Селимовић", коју додељује Компанија "Новости" је активни учесник, али и суорганизатор овог фестивала.

- Изузетно је важно што већ годинама имамо фестивал посвећен поезији. Он, можда, није велики, али је значајан за нашу сцену, јер прати све тенденције у домаћој поезији и оставио је трага. Да имамо више средстава фестивал би могао да буде и много већи, али и овакав је лековит - сматра Илић.


ПРЕКИНУТА КОМУНИКАЦИЈА


Дејан Илић

САВРЕМЕНА поезија, према Илићевим речима, комуницира са садашњим тренутком, али је, нажалост, прекинута комуникација између читалаца и аутора.

- То није кривица поезије, разлог је у друштвеним околностима. Италијански фестивал Порденоне леђе је успео да целу тамошњу књижевност уведе у нову фазу. Из целе земље људи масовно долазе у тај градић да би славили поезију и књигу. Значи, и овај фестивал може нешто да учини, али га треба неговати.


Пратите нас и путем иОС и андроид апликације