Јован Радуловић - велики писац људских пораза

ПОСЛЕ изузетно дуге и тешке болести, у Београду је у среду, у 67. години, преминуо Јован Радуловић, истакнути приповедач, романсијер, драмски и ТВ писац, аутор политички оспораване "Голубњаче", који је готово свој целокупни опус посветио книнском крају у коме је провео детињство и рану младост.

Рођен у сиромашној Полачи, гимназију је завршио у Книну, а 1971. преселио се у Београд, где је дипломирао књижевност на Филолошком факултету. Радио је као професор у 14. београдској гимназији, уредник у БИГЗ, када је ова издавачка кућа била у великом узлету, и био директор Библиотеке града Београда. Тешка болест која га је сколила била је разлог што се рано повукао из јавног живота, морао је годину и по дана да проведе на лечењу у Риму, где му је у болници "Сан Камило" урађена трансплантација коштане сржи. Опоравио се, али се, нажалост, опака бољка вратила са фаталним исходом.

- Био је невероватно даровит приповедач, као земља даровит - чини ми се да је то за њега рекао Драгослав Михаиловић. Не знам да ли је боље приповедао о ужасима детињства и стасавању изнад јаме Голубњача или о трагедијама поражених, израздвајаних и прогнаних Срба из Далмације - каже, за "Новости", професор Јован Делић. - Из његове прозе одјекује вишегласје мртвих. Не знам бољег малог негативног јунака од његовога Мићуке. Ретки су тако збијени, густи, кратки романи као што је "Прошао живот". Нигде није тако згуснуто дата Српска Далмација као у том трагичном дописивању мртвих.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Јован Радуловић: Срби у Хрватској живе у гетима!

Он је одавно говорио гласом са онога света. Све је стало у тај роман и његов наслов "Прошао живот". Није му дато да доврхуни свој дар. Велики писац људских пораза. Част је било бити уз такав дар и уз такву књижевност.

У књижевност је Јован Радуловић ушао збирком приповедака "Илинштак", којом је најавио потпуно нов и самосвојан глас у савременој српској прози. Најширој јавности остао је познат по драми "Голубњача", изведеној на сцени Српског народног позоришта у Новом Саду 1982. Због осетљиве теме, представа је скинута са репертоара, после реаговања ГК СК Новог Сада, који је оценио како драма "доводи у сумњу тековине НОБ-а, социјалистичке револуције и даље социјалистичке самоуправне изградње нашег друштва". Месецима су трајале жестоке и бесмислене политичке осуде, а "Голубњача" је била предмет расправа на партијским форумима "од Триглава до Ђевђелије". Ипак, драма је у истој режији и подели играна у Студентском културном центру, а на фестивалу "Алпе-Адрија" у Словенији проглашена је најбољом представом.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Свежи трагови бурне прошлости

Радуловић је аутор и књига приповедака "Даље од олтара", "Идеалан плац", романа "Браћа по матери", "Прошао живот", "Од Огњене до Благе Марије", ТВ драме "Вучари Доње и Горње Полаче", путописних есеја "По српској Далмацији". За ова и друга дела добио је многобројне награде, међу којима су Октобарска награда града Београда, Андрићева награда, "Исидора Секулић", "Бора Станковић", "Бранко Ћопић", "Златни сунцокрет", "Петар Кочић"...

Поводом књиге приповедака "Сумњива сахрана" о судбинама обичних људи у Далмацији и Београду, које су животне околности, али и неизграђени лични морални ставови учинили несрећним личностима, Радуловић је дао интервју нашем листу у коме је, између осталог, рекао:

- Приче пишем полако. За причу је увек потребан конкретан изазов. Детаљ из живота, анегдота. Треба да осетите који је то тренутак кад неку материју можете претворити у причу. Тако се књига неосетно склапа. У фасцикли вам се скупи десетак прича, шта друго да радите осим да их ставите у корице књиге, и оне почињу свој живот.

Иза себе је оставио супругу Жељку и синове Немању, који је професор на Филолошком факултету, и Огњена, који је студент. Датум и место сахране биће накнадно саопштени.

МРЖЊА ХРВАТА ПРЕМА СРБИМА

* ЖИВОТУ Срба у Хрватској данас, Радуловић је у интервјуу за "Новости", рекао:

- Прича о Србима из Хрватске је завршена. Све се некако, после великих догађаја, смирило. Можда је то и добро. Наравно, не кажем да је сада боље онима што су тамо остали, или да ми који смо овде мање патимо, али Срби су дошли на неку тачку где не очекују ни од кога помоћ и уздају се само у себе. Што се нас тиче - готово је. Али, за Хрвате - није. Они сву своју политику и даље граде на мржњи према Србима. Не знам кога би они мрзели да нема Срба и какву би они политику водили да им није антисрпске политике. И када Срби не дају гласа од себе, они увек нађу начина да нешто кажу, да нам приговоре... Желе да српског народа тамо нема, и колико год могу и где год могу они чине да тако и буде.