Нови поглед на српске писце

КЊИГЕ које предлажем за "Мешину" награду једноставно су искочиле између бројних наслова и немоћи њихових аутора, који ирационално и нереално мисле да свако њихово ново дело треба да буде награђено. Ово истиче Зоран М. Мандић, чији избор, заједно са још троје чланова Великог жирија објављујемо у данашњем броју.

СВЕТЛАНА ШЕАТОВИЋ (Београд)

1. "ПОВРАТАК ПРИЧИ"

Марко Недић ("Академска књига")

2. "ЕРОТСКО У РОМАНИМА ЦРЊАНСКОГ"

Јелена Панић Мараш ("Службени гласник")

3. "ПРЕЖИВЕТИ ДО СУТРА"

Гроздана Олујић (СКЗ)

4. "У ОБРУЧУ"

Бојана Стојановић Пантовић (НБ "Стефан Првовенчани")

5. "МАПА"

Гојко Божовић (НБ "Стефан Првовенчани")

Одјек бурних деведесетих година Недић открива у језику и поетичким поступцима 12 одабраних прозаиста. Веома иновативном студијом Ј. П. Мараш отвара нови хоризонт тумачења класика српске књижевности. Еротско као књижевни, филозофски, религијски феномен у еволутивном луку Црњанског открива се као део сложеног поетичког поступка овог писца.

Најновији роман Г. Олујић чекао је више од 50 година објављивање и сада пратећи судбину дечака коме је "детињство украо рат" пред нама је целовита слика о прозним делима ове ауторке и њиховој друштвеној (не)подобности. Мада су нови ратови иза нас, тек сада се суочавамо са одјецима Другог светског рата на нашим просторима као одбрамбеним, али и идеолошким превратом. Уграђујући лично искуство у лик дечака Саше Гроздана Олујић је показала лично и поетичко језгро свог опуса.

Најновијом песничком књигом Б. С. Пантовић, као врстан критичар и познавалац модерне књижевности, помера границе у свом поетском изразу и уводи нас у свет искуства обележеног временом, простором и бићем жене.

Седмом песничком књигом Г. Божовић развија аутентичан песнички пут. Мапа је облик пута и путовања у себе, самоспознања личног бића, сећања, неодлучности у људима, и ствари које нас воде у земљу чуда натопљену искуствима.

ЗОРАН ЈЕРЕМИЋ (Ужице)

Срђан В. Тешин ("Архипелаг")

2. "ИЗ СРЕЋНЕ РЕПУБЛИКЕ"

Петар Матовић (КЦ Новог Сада)

3. "СУНЦЕ ОВОГ ДАНА"

Владимир Пиштало ("Агора")

4. "ДОЛИНА ПЛИСТОС"

Дејан Илић (НБ "Стефан Првовенчани")

5. "ЛУЗИТАНИЈА"

Дејан Атанацковић ("Бесна кобила")

КРОЗ митологеме савремености С. Тешин рекреирањем бројних приповедачких образаца преиспитује драму несклада језика и света.

У широком ацоцијативном луку песништво П. Матовића, поред ауторефлексивних елемената, садржи читав низ изразитих поетичких чињеница којима гради поенте дубоке, снажне и узнемирујуће перспективе.

Пишталова "писма" Андрићу чине јединствену књижевну посвету остварену сложеним жанровским амалгамом којим се у готово органску целину спајају нити прошлости и садашњости.

Песничка књига Д. Илића представља својеврсну географију присуства, бревијар повлашћених тренутака вере у невидљиви рад времена и/или језика.

Романсијерски првенац Д. Атанацковића је успела књижевна мистификација којом се отварају питања предрасуда, обмана и привидних истина епохе.

1. "МАКСИМУМ"

Вида Огњеновић ("Архипелаг")

2. "СУНЦЕ ОВОГ ДАНА"

Владимир Пиштало ("Агора")

3. "ИГРЕ ПРОЛЕЋА И СЕНЕ"

Марија Пргомеља ("Прометеј")

4. " ИЗГЛЕДАМ, ДАКЛЕ НИСАМ"

Ненад Шапоња ("Прометеј")

5. "УОСТАЛОМ"

Драшко Ређеп ("Агора", "Сајнос")

У РОМАНУ В. Огњеновић читамо: "Овде се стално неко руши, неко ражалује, неко се прецртава, шаље се у прогонство анонимности". Ништа ново, "вунена времена". А како се против хајке борио Максимилијан Вајнер Максимум, да ли је доживео победу или пораз? - остаје загонетка до последњих речи рукописа.

Роман В. Пиштала је за све читаоце који, штоно кажу, "живе књижевност". Мало ли је? Међу јунацима кратких прича М. Пргомеље јесте и сама Књижевност. Присуство "књижевности у књижевности", у појединим причама, даје збирци посебност која је изражена у отвореној и изнуђеној могућности читалачког домаштавања.

Од збирки песама издваја се рукопис Н. Шапоње. Памтимо прочитано: "Пролазим поред огледала/која могу да једу биће./Трудим се/да их не приметим/Трудим се/да не приметим себе у другом".

Дневник који можемо читати и као есеј, потписује Д. Ређеп, добропознавалац свекултуре. Дневник! Никада не можете предвидети шта ће се све у њему наћи, вели Ређеп све чикајући нас.

На насловној страни диптих Мирољуба Ђоковића Тикала: "У нестварности игре јавља се надстварност суштине." И ове речи називнице ликовног рада као да прекривају све ове издвојене књижевне светове.

1. "АНДРИЋ, ЦРЊАНСКИ, ПЕКИЋ"

Милан Орлић ("Мали Немо")

2. "ИЗГЛЕДАМ, ДАКЛЕ НИСАМ"

Ненад Шапоња ("Прометеј")

3. "МАПА"

Гојко Божовић (НБ "Стефан Првовенчани")

4. "ВЕЧЕРЊИ ДОРУЧАК"

Саша Радоњић ("Соларис")

5. "СВЕТЛОСТ БУДУЋЕГ ДАНА"

Радмило Ђуровић ("Просвета")

У СВОЈОЈ студији М. Орлић суверено зналачки анализира приповедне структуре српског (пост)модернистичког романа: деконструкције приповедног субјекта и реконструкције фигуре приповедача. Он то, на волшебан и књижевно заводнички начин, чини у рангу доктора књижевности и на високом нивоу универзитетског професора тог домена.

Н. Шапоња у филозофичној лирици трага за "разлозима у којима јесмо слични онима у којима нисмо". У извесном смилу у његовим стиховима, нарочити из песме "Изгледа, дакле нисам", осећа се дух потраге за идентитетом, који и писца и читаоца "мами" шармом своје тајне.

Г. Божовић у свом лирском атласу црта и пише "Мапу" на којој се одвијају, готово колумбовски" правци "путовања у ноћ", низ падину, кроз светла разлога самоће у којој човек жуди за "новим животом".

На "менију" С. Радоњића, помало интригантне и повише провокативне "поетске икебане", роје се "приче и дневничке белешке", из којих пробија глас о узалудном и узалудног "аранжирања нијанси белог и црног".

Р. Ђуровић пева о ветровима који испловљавају из лука наших очију и језде кроз историје предела "где су некад беснели пожар и сујета". На трен он нам, као "малим бојажљивим бићима" поклања открића "из свакодневице пуне ничег".