Први округли сто о националним пензионерима
15. 01. 2018. у 21:30
Организован Први округли сто о поновном награђивању изузетних у култури. Није у питању социјална помоћ, критеријуме би требало пооштрити

Учесници округлог стола о признањима за допринос националној култури Фото В. Данилов
У ШЕСТ кругова, од 2007. до 2013. године, када су обустављена, признања за врхунски допринос националној култури добила су 523 заслужна ствараоца. Овај додатак, који је у међувремену, са 50.000 умањен на 45.000 динара, тренутно примају 322 "национална пензионера".
А како је данас могло да се чује на првом скупу који су о будућности овог признања организовали Министарство културе и информисања и Завод за проучавање културног развитка, управо је популарни термин "национална пензија", у јавности створио највише нејасноћа око тога да ли је реч о социјалном давању или награди за врхунске резултате. Председник УО Завода, преводилац и песник Драган Мраовић, рекао је чак да је термин "национална пензија" - фалсификат!
У расправи су уз Мраовића, учествовали Војислав Брајовић, председник УДУС-а и министар културе у време када је почело да се додељује ово признање (сам га није добио иако је у међувремену пензионисан, јер је обустављено у мандату Ивана Тасовца), Милета Продановић, председник Националног савета за културу, Рајко Максимовић, композитор, Живорад Ајдачић, генерални секретар КПЗ Србије, Соња Лапатанов, генерални секретар Београдске секције Међународног савета за игру, Адам Црнобрња, председник Српског археолошког друштва и други.
Могло се чути да би ово признање требало одвојити од пензионерског статуса (услов је управо био да је неко стекао право на пензију и да има српско држављанство), да би требало пооштирити критеријуме за њено добијање већ током кандидатуре при уметничким удружењима, везати висину износа за просечну зараду у Србији, да уз новчани износ треба уручивати и повеље, да би требало да га добијају и стручњаци у култури, а не само уметници... Али и одредити које су струковне награде валидне за добијање признања, јер се у разним уметничким областима тренутно додељује чак њих 417!
- Критеријуми су били јасни, али се нису увек поштовали - рекао је Брајовић. - Било је добитника који нису били достојни, па је важно имати у свести да су ова признања злоупотребљена, иако су она била значајан реванш државе врхунским ствараоцима који су их заслужили, људима којима би требало да се поносимо. Она нису социјална помоћ, већ нека врста ордена.
Помоћник министра за културу Ивана Дедић најавила је да ће се тема следећег округлог стола тицати управо утврђивања критеријума.
ГОВОРЕЋИ о упоредној пракси у земљама у окружењу и свету, Филип Бојић са катедре за Јавно право, Правног факултета, подсетио је и како је 1835. године, међу 25 заслужних појединаца, којима је кнез Милош одредио годишње надокнаде за допринос култури, био и Вук Караџић. Годишњу надокнаду су по одлуци Скупштине из 1895. примали и Јован Јовановић Змај и Љубивоје Ненадовић.
Aleksandar
15.01.2018. 22:30
Neka napredna vlast hitno vrati otete penzije. Strazbur ce ispraviti nepravdu, ali o trosku siromasnog naroda a ne lopova koji bi trebali da plate grehe.
Да имате имало образа не би спомињали никакве националне пензије за људе који већ имају пристојне пензије док у истој земљи многи гладују.
@Драган - Samostalni umetnici koji pune kulturne programe rade skoro besplatno.Npr.na kolektivnim grupnim izložbama umetnici ne dobijaju honorar, nikakav! a izložbe se održavaju, novac ide sekretarici,portiru,kustosu,svima!-sem umetniku.Za svoj rad će dobiti najnižu moguću penziju, a to što je Đilas lišio samostalne umetnike Beograda uplate za zdravstveno...o tome neka se naprednjaci pitaju!Jedino će profesori moći da stvaraju i još dobiti nacionalnu penziju i sve nagrade.
Nije vas sramota da raspravljate o tome, dok narod grca u nemastini?! Koliko je oevaljki sa magistrala, koje ceo život nisu pkacale porez, uslo u kvotu zasluznih gradjana. Pi sramote jedne, gledate da jos nesta od mrtve krave ćapite?!
ALeksandre, pročitaj članak ceo!
Коментари (7)