ДНЕВНИК ЗАБЛУДА: Колонизација у култури

КОЛОНИЗАЦИЈА је глобалан процес у којем централни систем светске моћи доминира над осталима, покоравајући их и намећући се у сваком друштвеном сегменту. На овај начин, силници сатиру мале нације и мале културе, уништавају њихово културно наслеђе и национални идентитет. Глобална колонизација се одвија на свим плановима: у привреди, финансијама, политици, војсци и националној безбедности, па чак и у култури. Сведоци смо процеса у којем је Србија у великој мери колонизована. Јер, на нашем тлу доминирају иностране фабрике, банке и трговински ланци у којима се продају иностране робне марке, странци преузимају власништво над природним ресурсима, ораницама, чак и водом. Инострана политика меша се у унутрашњу условљујући нам “улазак у ЕУ”, присутан је утицај НАТО-а, отимају нам територију и сурово диктирају поступке наше власти и голом силом. Иако многи то не желе да признају, Србија је данас талац и колонија светских моћника. Али, погубно је што неоколонијализам у Србији није заобишао ни област која заслужује да буде тога поштеђена - културу.

И ове године ће најзначајнију ликовну манифестацију “Октобарски салон”, одредити странци. Кустоси Салона су Даниел (Француска) и Гунар Б. Кваран (Исланд). Прошлог је био кустос Дејвид Елиот (В. Британија), а претпрошлог Аустријанац Николас Шафхаузен... У архитектури Србије, на капиталним пројектима ангажовани су инострани аутори. Добили смо неурачунљиве пројекте странаца који немају предзнање ни искуство рада у Београду: Захе Хадид подно Калемегдана, Данијела Либескинда у дунавској луци, групе Скидмор Оувингс и Мерил на Кули Београд, Калисон РТКЛ, ДВП и других на Београду на води, Јана Гела на парку “Ушће”, Бориса Подреке на сету пројеката у центру града и др.

Недавно је у Београду отворена робна кућа шведског трговинског ланца намештаја “Икеа”. Међу 9.300 “Икеиних” производа који се у њој налазе, по ценама вишим од европских, ту су само два српска. Домаћи дизајн намештаја и покућства представљен је на увредљив, потцењивачки начин: дрвеном оклагијом и даском за сечење меса.

И поред бројних српских међународно признатих графичких дизајнера, визуелно обликовање нашег националног дневног листа “Политика” израдио је загребачки графички дизајнер из САД, предводник недавно одржаног “Прајда” Мирко Илић. Није јасна порука коју преноси наша врховна институција у култури - Музеј савремене уметности у Београду - када свој зборник штампа употребљавајући фонт (слова) интригантног назива “Бриони” младог хрватског типографа Николе Ђурека и то наглашава у импресуму публикације. Да ли се ради о промоцији или надмоћној доминацији хрватске културе над српском, или је посреди нешто треће? Општепознато је да је наш западни сусед једина земља на свету која спроводи лингвицид над туђим језиком - српским и нашим ћириличним писмом.