Миломир Краговић: Проналазач и чаробњак

Миломир Краговић, књижевник и новинар

22. 04. 2017. у 10:15

У разговору за ревију наше куће "Биље и здравље", непоновљиви Раша, рекао је да је херој његовог доба, и апсолутни узор и идол, био мајчин стриц Радивој Убовић

Миломир Краговић: Проналазач и чаробњак

КОЛИКО ГОД се лепог каже о ренесансном човеку Радивоју Раши Попову, књижевнику, новинару, глумцу, чудаку, маштовњаку, полиглоти, изврсном познаваоцу историје, свезналици, мудрацу, пустолову, мисионару, Орфеју нашег доба, и шта све још - остаје недоумица да ли је нешто важно промакло.

У разговору за ревију наше куће "Биље и здравље", непоновљиви Раша, рекао је да је херој његовог доба, и апсолутни узор и идол, био мајчин стриц Радивој Убовић.

- Био је племенита, генијална особа, говорио је 16 језика, чак и кечуа и гуарани - каже Раша. - Пред Први светски рат напустио је Праг, где је дипломирао градњу железница и бродом отишао у Аргентину. Године 1916. био је у постојбини Инка, где су га сматрали божанством.

Можда је стриц Радивоје заправо решење енигме зване Раша Попов. Свима нама који смо понекад с њим делили ово чудно време, чинило се да Раша лако осваја тај неухватљиви дечји свет, час у улози писца, час у улози проналазача или чаробњака. Све што је креирао, а урадио је много тога, имало је особени Рашин шмек; отварао је скривене светове, приближио нам мокринске патуљке и сачинио фасцинантну Овчарско-кабларску бајку.

Ко може да замисли култне Ршумове "Фазоне и форе" без Раше који је у тој телевизијској серији заштитни знак. И као проналазач и као чаробњак. Када су мали хулигани 2014. године напали Рашу у намери да га опљачкају, велики лиричар није осуђивао децу, већ њихове родитеље. Иако је једно време живео у страху, преовладала је његова племенитост. После две године, скоро невероватно, један од хулигана постао је добар ученик средње школе.

Раша је за живота саградио споменик од својих дела. Генерације памте и памтиће човека који је створио свој аутентични, искричави свет. Колико сутра, нека градска власт покрене иницијативу да неки трг, нека улица, неки дечји парк, нека спомен-плоча носи има овог тихог, скромног српског генијалца. У Београду, Мокрину, Новом Саду. Зар није нормално да сутрашња угледна књижевна награда носи име Раша Попов.

Нико не може да избрише велико Рашино дело. Време је да ми његови савременици покажемо да смо понешто од њега научили.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (1)