Миленковић: Заступник или поседник капитала?

УЗ најгоре могуће квалификације, Небојша Горановић говори о моме раду, а не објашњава зашто као председник Одбора директора "Просвете" своје право није искористио, па ме, током свих ових година, није критиковао, опоменуо, казнио или, једноставно, сменио, што је све уз помоћ још једног члана Одбора директора (до краја септембра 2016) лако могао да учини.

Ово истиче Драган Миленковић, генерални директор "Просвете", реагујући на текст Небојше Горановића, привременог заступника капитала у овој кући, који смо под насловом "Све неистине Миленковића", објавили у јучерашњем броју.

- На положај директора ИП "Просвета" дошао сам путем јавног конкурса, а председник комисије Небојша Горановић одабрао ме је као најбољег између пет кандидата. Записници са састанака Одбора директора се чувају, па је лако утврдити да ни на једном од састанака ни Горановић, нити иједан од три члана одбора (трећи сам ја) није критиковао мој рад, опоменуо ме, казнио, нити предложио моју смену.

Напротив, записници чувају извештаје о повећањима дневних пазара у књижарама од мог доласка у ту кућу, као и констатације о значајним делима које сам издао (широј јавности потпуно непознате есеје "О српским писцима" нобеловца Иве Андрића, књигу "Србија на истоку" Светозара Марковића, култне књиге Јована Цвијића, дела руске књижевности и књигу "Нова руска реч Путин" аутора Животе Ивановића).

У тим записницима, Миленковић подсећа да је констатован и његов избор за члана једног од одбора САНУ, ретког не-академика у саставу једног таквог одбора, на предлог академика Драгослава Михаиловића - што је сигурно допринело повратку дела угледа "Просвете".

- Не, Небојша Горановић наставља да тражи исплате надокнаде као заступнику капитала (које му не исплаћујем по савету адвоката - како "Просвету" не бих увео у стечај), а више није сигурно да ли он и даље обавља ту функцију, јер, на мој захтев да презентује решење Министарства привреде, он га не доноси, већ маше старим решењем Агенције за приватизацију (која одавно не постоји) у коме је назив "Просвете" "у реструктурирању" - који више није важећи - истиче Миленковић и закључује:

- Горановић припада групи људи које је изнедрила ова лоша приватизација у Србији, а који су, како је својевремено јавно писано, имали понекад и по седам--осам плаћених функција, које су један другоме буразерски намештали. Њиме и сличнима сигурно ће се бавити државне и независне институције за испитивање корупције, којима смо доставили податке о догађањима у Издавачком предузећу "Просвета".

СОЛИДАРНОСТ СА ЗАПОСЛЕНИМА

КАД сам у фебруару 2014. дошао у "Просвету", Небојша Горановић примао је истовремено бар три прилично висока лична дохотка: као запослен у предузећу "Јавор" из Ивањице, као председник Одбора директора "Просвете" и као члан Одбора директора у "Технохемији" из Београда - па је он пре поседник, а не заступник капитала. Све то време, ја сам, солидаришући се са запосленима у "Просвети", као директор примао минимални лични доходак - онолико колико су добијали и остали радници - каже Миленковић.

Драган Миленковић, генерални директор Издавачког предузећа "Просвета"