Селасију јахта, Брежњеву фијат

ТИТО је од страних државника много више добијао него што им је поклањао. Некада је то узајмно даривање било и у приличној несразмери. Како, за "Новости", наводи Момо Цвијовић, музејски саветник Музеја Југославије, који је ову тему опсежно истражио, једном приликом му је Анвар ел Садат поклонио скулптуру Озириса стару 2.500 година, а југословенски председник му је узвратио са 50 килограма сувих шљива! Грчки краљ Павле је, рецимо, Титу дао коринтски шлем од бронзе из 7. века пре наше ере, а Тито њему - пар липицанера.

Чешће се, ипак, водило рачуна о томе да поклони буду адекватни, што је задавало главобољу члановима кабинета. Тако се 1963. већало о томе како се реванширати мексичком председнику Адолфу Лопезу Матеосу, који је нашим народима и народностима поклонио монтажну основну школу (која и данас постоји у Бару). Предлагано је да се пошаље опремљена амбуланта, или да се Матеос позове два месеца у госте на Брионе.

- Тада је из Војног музеја узета једна мања збирка старог оружја и поклоњена Матеосу - каже Цвијовић.

- У Архиву Југославије, међутим, пронашао сам писмо у коме је наложено кабинету председника да, у што краћем року, Војном музеју на тржишту набави сличне или исте пиштоље и пушке и врати их у збирку.

Проучавајући картотеку Титових поклона, музејски саветник МЈ пронашао је и доказе о томе да је замбијском председнику Кенету Каунди поклоњена бронзана скулптура Бетовена. Даљим истраживањем је утрдио да је овај наизглед необични дар и те како имао смисла: Каунда је био страствени пијаниста, а и вајар који је урадио скулптуру - Раде Станковић, свирао је клавир. Свом пријатељу цару Хајлу Селасију, Тито је поклонио јахту, а Брежњеву аутомобил "фијат 1300".

Сви поклони су плаћани државним новцем, а анализа трошкова из 1964, када су код нас долазиле делегације Румуније, СССР-а и Либерије, показала је, напомиње саговорник, да је само шест одсто буџета потрошено на поклоне, а 60 на украшавање градова.

- Три фирме, "Радна жена" из Београда, "Декор" из Загреба и "Декор сервис" из Љубљане, добро су зарадиле, јер су направиле чак 314.000 папирних и платнених застава, које су касније бачене - објашњава Момчило Цвијовић. - Коча Поповић је онда предложио да се те паре утроше паметније, у сређивање паркова и путева.

ХАЈНЕМАНУ РУЂЕРОВА "ФИЛОЗОФИЈА"

Цвијовић није, ипак, успео да утврди зашто је председнику СР Немачке Густаву Хајнеману, по образовању правнику, поклоњено прво издање књиге Руђера Бошковића "Теорија природне филозофије", штампано у Венецији 1763. године, а купљено 1974, за 23.000 динара, колико је тада коштао аутомобил "шкода".