Нехру добио Пају Јовановића

ИНОСТРАНИМ државницима и званичницима доживотни председник СФРЈ је најчешће поклањао уметнине. Пописано је више од четири стотине оваквих дарова, од којих би се могла формирати читава једна галерија послератне југословенске уметности. Али, у тој збирци, како нам открива Момо Цвијовић, музејски саветник Музеја Југославије, нису равномерно заступљени сви Титови савременици.

- Од 258 скулптура, 146 су радила само двојица аутора, Франо Кршинић и Антун Аугустинчић, а од 161 слике и графике, 72 су насликали Пеђа Милосављевић и Никола Граовац - прича Цвијовић, први који је изучавао шта је све и на који начин Тито поклањао. - Испада да су они били државни, дворски уметници.

Уз овај четверац, на картонима, на којима је председнички кабинет уредно водио евиденцију поклона, помињу се и дела вајара Мештровића, Росандића, Палавичинија, Коке Јанковића, Мире и Саве Сандић, Стојановића, Стијовића, Солдатовића, Грасија, Лозице, али и сликара Добровића, Лубарде, Коњовића, Челебоновића, Хегедушића, Мујезиновића, Муртића, Цуце Сокић, Бете Вукановић... Поклањао је и мапе цртежа и графика, таписерије, али и карикатуре Зука Џумхура (десет комада из циклуса "Борба против колонијализма", дар Сукарну).

- Њихова дела сада много више вреде, али су и онда уметници лепо могли да живе од откупа - додаје музејски саветник МЈ, напомињући да су углавном заведени износи готово свих ауторских хонорара. - Од вреднијих ствари поклонио је икону Богородице са Христом, жени Хаила Селасија. Папа Павле Шести је добио Мештровићев рељеф у дрвету - "Христос и Самарићанка", за који је у одлуци комисије написано да је набављен у Двору, али колегиница која је радила као кустос дворске збирке, није успела да га нађе у инвентару. Постоји, међутим, захвалница америчког председника Џимија Картера за икону Свете породице са Светом Катарином, која је купљена.

* Дело Паје Јовановића "Њен први наступ" (детаљ) поклоњено Нехруу / Фото Музеј Југославије

Из Народног музеја, тврди саговорник, није узето ниједно дело, иако је својевремено тражена скулптура француског вајара Аристида Мајоле "Медитеранка", што је разбеснело тадашњег директора Лазара Трифуновића, па је понудио оставку. Оригинал је остао у музеју, а Јосип Граси је за Тита направио копију. Уз одобрење носиоца ауторских права, наследника Петра Палавичинија, одливена је и скулптура која је налази испред "Метропола" и то за Сукарна, јер се индонежанском председнику изузетно допала када је одседао у овом хотелу.

* Папа Павле Шести са Мештровићевим рељефом у дрвету / Фото Музеј Југославије

Међу највреднијим даровима (купљена за милион тадашњих динара) је слика Паје Јовановића "Њен први наступ". Био је то поколон за 70. рођендан, индијском председнику Нехруу, 1959. године. Један вршачки публициста тврдио је да слика није купљена, већ да је после рата конфискована на вандалски начин, тако што је исечена из рама, па на њој зато није било потписа. Наводно су Титови људи били упућени у Беч, да од старог мајстора траже да је поново потпише, али их је он отерао са врата. Цвијовић је, како нам каже, установио да је Јовановић умро две године пре тога, а да се на накнадно пронађеној фотографији види његов потпис.

Сутра: Бетовен и Кенет Каунда