Путинов орден Кусти

ПРЕДСЕДНИК Русије Владимир Путин наградио је Орденом дружбе реномираног српског режисера Емира Кустурицу, због заслуга за јачање пријатељских односа и сарадње између руског и српског народа.

У документу који су пренели портали "Интерфакс" и "Спутњик" наводи се текст ове одлуке: "За изузетан допринос у учвршћивању пријатељства између народа, за популаризацију руског језика и културе у иностранству, награђујем Емира Кустурицу, директора 'Раста интернешенела' и грађанина Србије.

- То је велика част и у вези је са културном традицијом Русије и чињеницом да је ова земља одбранила свет од фашизма. Признање је и у вези са Путиновим именом. За мене је то знак пријатељства председника Руске Федерације и наравно велико задовољство - рекао је Кустурица, у изјави за "Новости".

Признање ће Кустурици бити уручено 4. новембра у Кремљу, током свечаности која ће бити уприличена овим поводом.

Орден дружбе постоји од 2. марта 1994. Досад су награђивани како страни држављани тако и држављани Русије, за посебне заслуге у јачању мира, пријатељства, сарадње међу народима, и узајамно богаћење култура, за велики учинак у реализацији заједничких економских пројеката и привлачење страних средстава у економију Русије. Путин је тим указом истим орденом наградио и Американку Сузан Елизабет Лерман и директора Кинеског државног театра Чена Пина.

Својевремено је руски председник Дмитриј Медведев исти орден уручио Милораду Додику.

Кустурица је у среду гостовао на Сајму књига у Београду и на штанду Андрићевог института представио књигу "Сећање ћелијаша" уругвајских аутора Елутерија Фернандеса Ујдоброа и Маурисија Росенкофа. Том приликом рекао је за наш лист и да је његов нови филм "На млијечном путу" продат у двадесет земаља, да се већ приказује у Португалији, Мађарској и Русији, а од јануара ће бити у биоскопима у Јапану, Тајвану и Кини. Говорећи о актуелној друштвеној клими и својој уметничкој мисији, рекао нам је да покушава, откако живи у Србији, да стоји између пројеката власти и пројеката народа:

- Кад желиш у Србији да направиш дугорочнији програм а знаш да се власти мењају, мораш да будеш неко ко ће и народ и власт уверити у то да је оно што радиш од општег интереса. Али, како Срби реагују на друштвени интерес? Као и Латиноамериканци: врло апстрактно и врло негирајуће. Наши пројекти као што су Мећавник, Андрићград и Андрићев институт су дугорочни и озбиљни. Андрићев институт настоји да буде институција какав је француски "Галимар" и предратни "Нолит".