На Косову руше византијску баштину

М. КРАЉ

22. 08. 2016. у 19:47

Председник Србије отворио Међународни конгрес о Источном римском царству. Николић: КиМ не чува српску, већ и европску културу, светско наслеђе

На Косову руше византијску баштину

СРПСКА византијска баштина на Косову и Метохији је угрожена, јер је деценијама "руше и скрнаве" они који је приписују себи и којима је поверена на чување.

На ову чињеницу упозорио је председник Србије Томислав Николић, отварајући данас у препуној Сали хероја београдског Филолошког факултета, 23. међународни конгрес византијских студија, који је до сада окупио највећи број научника посвећених изучавању хиљадугодишње историје Источног римског царства. Према Николићевој оцени, наше наслеђе на КиМ је двојако угрожено: неистинама и покушајем фалсификовања историјских чињеница, али и дословно до физичког уништења.

- На КиМ се не чува само српска, већ и европска култура, светско наслеђе, важан део византијског наслеђа човечанства. То значи право Србије, као пуноправне чланице Унеска да чува своје наслеђе стварано по византијском моделу - истакао је Николић.

За нарочите заслуге за промоцију наслеђа и допринос развоју у проучавању византологије, председник Србије је јуче уручио Сретењски орден другог степена Византолошком институту Српске академије наука и уметности. Одличје је примио његов председник и потпредседник САНУ академик Љубомир Максимовић.

Добродошлицу представницима светске академске заједнице, учесницима овог конгреса, као и многим угледним гостима међу којима су били патријарх Иринеј и други великодостојници СПЦ, председник САНУ Владимир Костић, представник Унеска амбасадор Бојан Бугарчић, министар просвете, науке и технолошког развоја Младен Шарчевић, ректор Београдског универзитета Владимир Бумбаширевић, академик Максимовић је упутио на енглеском, француском, немачком, грчком, руском и италијанском језику.

- Многи су данас скептични према ономе што можемо да научимо из историје, посебно византијске - рекао је Јоханес Кодер, председник Међународне асоцијације византијских студија. - Али познавање те историје може да буде корисно за дубље разумевање, рационалих и ирационалних, политичких одлука наших савременика.

Пијанисткиња Јелена Ђајић одсвирала је дело "Студеница", академика Светислава Божића, који је присутвовао отварању конгреса, а Дивна Љубојевић и чланови хора "Мелоди", добили су буран и срдачан аплауз за извођење византијских и српских средњовековних напева.

Тема којом ће се до краја недеље, у радовима и дискусијама, бавити више од 1.300 византолога из 49 земаља је "Византија, свет у променама". Прво предавање одржао је професор са Универзитета Принстон Џон Ф. Халдон.


ЈЕВАНЂЕЉЕ У САНУ

МИРОСЛАВЉЕВО јеванђеље, најстарији сачувани ћирилички рукопис на старословенском језику и један од највреднијих примера рукописне грађе, биће од данас изложено у Београду, у Галерији САНУ. Оно ће бити део поставке "Свет српске рукописне књиге од 12. до 18. века", која прати овај конгрес. Јеванђеље настало у осмој деценији 12. века исписано је на 181 листу пергамента.


Пратите нас и путем иОС и андроид апликације