Јован Јоца Јовановић: Запад заборавио на ужасе Јасеновца

НАЈЗАБРАЊИВАНИЈИ редитељ у Југославији, "титула" је која неизоставно прати Јована Јоцу Јовановића од самог почетка каријере. У којој је мери "изразито свој" показао је још филмом "Изразито ја" који су 1969. у Њујорку најбољим прогласили Ворхол, Богданович и млади Спилберг, који је Скорсезе (кажу) копирао у "Таксисти"... Када се 1971. Драган Николић као криминалац Стив унео у камеру са речима "Ја сам ваша будућност!", тешко да је ико могао да замисли колико ће то злокобно пророчанство "свеже" звучати, рецимо, 2016. године. Или 2006, када је "Млад и здрав као ружа" постао најгледанији филм у историји Феста, тек извађен из бункера у коме је чамио три и по деценије. А то је само једно од већ непребројaних Јоциних "пророчанстава" која је саопштавао филмовима - макар онима који су хтели да чују. А он је само поштовао стварност, вели, и истраживањем долазио до истина које углавном нису желели да чују управо они који пишу своју историју и своје истине.

- Ја морам да будем храбар - каже - не умем другачије.

А како би и умео унук и праунук генерала српске војске, чији су деда Јован Јовановић и прадеда Илија Гојковић обојица животе окончали попут самураја, о чему су писале и "Новости".

* Ваши филмови увек саопштавају непријатне истине - откуд толики бунт у потомку официрске фамилије одгајаном "у војничком стилу"?

- Није реч о бунту, већ о поштовању реалности. Ја сам снимао филмове истражујући стварност, без икаквих унапред смишљених концепата, а то је долазило у конфликт са идеологијом. Када живите у медијском мраку, свака истина вас шокира. Када говорите истине конформистима, ви рушите њихов свет, у коме они вегетирају, а не живе, а још мање размишљају. Онда вас оптужују да сте лудак, бунтовник, издајник, скандал мајстор... А када имате официрски ментални склоп, ви предосећате рат. Када су ме, на ретроспективи филмова у Студентском граду 1985, упитали каква нам је будућност, одговорио сам: "Будућност су грађански ратови!" (у ствари племенско-верски ратови, нисам се тада добро изразио). Уредница са РТВ ме је напала вриштећи како треба да будем ухапшен, смештен у лудницу... Рекао сам јој тада да ће ми се једног дана извинити, што је и учинила 1992. године - пре него што је емигрирала.

* Једна у низу тих "неподобних" истина је она о Косову, коју вам деценијама не допуштају да саопштите кроз филм. Једини сте "филмски" човек који је покренуо и питање Срба у Хрватској, припремате и филм о Сребреници...

- Још 1971. у "Дунав филму" ми је речено: "Какво Косово, немој да ти зовем службу државне безбедности!", а ФЦС је после три и по деценије, одбио серију документараца о Косову. Још увек по сваку цену покушавају да спрече да неко каже истину о Косову. Пре две године снимао сам на Кордуну филм "Српска крајина кроз векове". У Вуковару сам 1991. снимио документарни филм у коме главни јунак, Србин Мојсијеве вере, који је тамо проживео и Други светски рат, каже: "Никада Хрвати неће живети са нама!" Да сам имао ментални склоп псеудојугословена, филм би се завршавао помирењем, али мој се завршава управо том изјавом. Доцније сам добио средства на конкурсу Министарства културе за играни филм о Вуковару, али је РТС одбио да учествује у пројекту. Од како сам 1991. снимао (и живео) у Вуковару увидео сам да не познајем довољно историју, и ових 25 година непрестано учим.

* У којој је мери управо то непознавање и неразумевање историје, уз њено фалсификовање, погубно за народ?

- Мени је несхватљиво, рецимо, да људи и даље не знају да је Србија до 1944. била грађанска држава. Доласком тзв. Тита на власт, у складу са идејама Коминтерне, извршен је геноцид над елитом српске грађанске класе. На Петом конгресу КПЈ 1948. Тито је направио резиме историје Југославије, дефинишући ко су ратни злочинци и изједначивши Дражу, Недића, усташе, Љотића... И сви до данас преписују један идеолошки партијски говор, у коме је требало оптужити Србију, као званичну историју. А кад живите у лажној историји јавља се дух самопорицања народа, аутошовинизма, непрекидне кривице... Титоизам је изградио систем самооптуживања Срба.

* Проблем у социјализму је настао, кажете, кад је стварност демантовала идеологију - на које начине?

- Елементарна ствар је, рецимо, то да Србија нема сировине, те не може бити индустријска већ само пољопривредна држава. Та фамозна послератна индустријализација која је претворила Београд у најсељачкији град, јединствен је пример да "револуција" претходи стварању радничке класе - која по дефиницији мора бити њена авангарда, и то у високоразвијеним индустријским земљама. Па јесу ли они уопште читали Маркса? Након што су затрли праву, титоисти су покушали да направе и нову грађанску елиту тиме што су постали богати и направили нову класу о којој је толико оптужујуће писао Ђилас. И та иста титоистичка класа и данас влада, а она има племенски ментални склоп, не грађански. Та квазиелита не може да обнови грађанске институције које су до краја Другог рата постојале у Србији и зато добија лекције са Запада. Она не схвата да држава није власт већ институције. Но, највећи је парадокс да је тоталитаризам опстао управо у Србији, а Срби су слободарски народ. Међутим, никада нисмо имали истински национални програм, а када немате националну свест и национални програм, немате концепт за живот, па ни разлога да живите. Срби су постали губитници не зато што је народ лош, народ је сјајан, већ зато што је елита губитничка.

* Снимате филм "Срби у 20. веку", чија прича од зачетка наше историје преко развоја српске државе, сеже све до данашњих дана и дилема да ли у Европу или не. Ко су Срби у 20. веку?

- Потпуно је невероватно да западне демократије доведу диктатора на власт, и то тенковима бољшевика. Па има ли ту логике или је то Алан Форд, Монти Пајтон? Каква је то демократија која допусти затирање грађанске класе? Која допусти потпуни заборав Јасеновца, а на сва звона звони о немачким концентрационим логорима? Ми идемо ка човечанству по мери Орвела и Хакслија, ка свету непрекидних ратова у коме просечан човек ради и препушта се хедонизму. Ничеова истина у моћи, воља за моћ, с оне стране добра и зла... То је данашњи свет. Ниче је био пророк 20. века. Врста којој прети уништење или пристаје на њега или направи нов генетски програм, што су Срби урадили. Постоје ти знаци природе, као што су ови невероватни успеси Срба у спорту који је по теорији еволуције замена за рат, на архетипском нивоу. А ми, баш као што речју националиста одмах неког жигошемо, тако и реч ратник изговарамо са неком осуђујућом конотацијом, па се они наши добровољци стиде. Дошли смо дотле да се Срби, нација са највећом ратничком традицијом, стиде рата. Имамо једну од најслабијих војски ако је уопште и имамо. То је потпуно несхватање позиције Срба.

* Опет се, дакле, враћамо ратничкој, војничкој традицији?

- Ја ни са једном влашћу нисам правио компромисе иако су ми их нудили, али тако бих изневерио свој народ. Јавно деловање мора да буде у интересу народа, а не моје каријере и у том смислу сам веран официрској традицији, јер официри увек ратују за народ, а ја сам медијски ратовао за народ. То је питање елементарне моралности људи у култури, они морају да говоре истину (о) свом народу, а не идеолошке "истине", некад наручиване од неког ЦК, а данас из Хага, Брисела, САД, невладиних организација... Континуитет титоизма негује у култури и уметности људе који своје амбиције задовољавају не служећи народу већ елити, отуђеној од народа. Ми имамо сјајан народ и бедне елите. Те елите не воде рачуна о младим генерацијама, што је проблем који сам приказао још у филму "Студентски град" који је био антиципација 1968, а пола века касније ми смо земља са највећим бројем младих који одлазе. То је толико драматичан проблем, али не можете разрешити ништа када имате конформистичку елиту која све праве проблеме затрпава под тепих. Срби морају бити витези оружја и витези духа да би опстали на Балкану.

ПРОРЕКАО И РУШЕЊЕ ЗГРАДЕ МУП

ФИЛМ "Млад и здрав као ружа" директно је показао да постајемо земља криминалаца, говорећи о криминализацији службе ДБ. "КОЛТ15ГАП" (купим отпатке лижем тањире 15 година активно пасивно) говори о радничкој класи која ће се у комунизму наћи на улици. Филм "Револуција која тече" је још 1972. пророковао да Срби немају будућност у Хрватској, а у њему титоисти, припадници црвене буржоазије, сами признају како су, постајући то што јесу, издали идеале револуције и свој народ.

- Била је потребна храброст да се те истине (при)кажу али ја имам ратнички дух. Кад сам 1985. хтео да правим филм о Голом отоку, ухапсили су ме због "дружења са голооточанима". Иследник ми је тад рекао: "Знамо све о вама. Године 1963. сте волели џез и модерно сликарство.", а ја сам рекао њима: "Ако има Бога, ова зграда ће бити срушена!". Ето, то што је 1999. бомбардована испаде доказ да има бога.