Херст у Новом Саду

БРИТАНСКИ уметник Демијен Херст (51) први пут ће ове јесени излагати у Србији, и то у новосадском Музеју савремене уметности Војводине од 2. септембра до 14. октобра.

После Лондона, музеја у Венецији, Москви, Атини, Солуну, Ослу и Гдањску, а недавно и у Бањалуци и Скопљу, српска публика имаће прилику да види дела једног од најконтроверзнијих и најутицајнијих савремених светских уметника, и то у оквиру изложбе "Нова религија".

Овом поставком Херст жели да подстакне посетиоце да размишљају о религији, љубави, уметности и науци:

- Постоји нека празнина у људима, у свакоме од нас и у мени, коју треба попунити - каже Херст поводом изложбе. - Неко ту празнину испуњава религијом, а неко уметношћу. Не мислим да је религија одговор, али помаже. Ја на сличан начин користим уметност за попуњавање своје празнине.

Изложбу чине 44 графике и четири скулптуре које представљају циклус фресака - од "Стварања света" до "Страшног суда" и окружују олтарску икону са крстом опточеним пилулама у облику драгуља, дечјом лобањом и срцем обмотаним бодљикавом жицом, те пилулом исклесаном у мермеру.

Смрт је, иначе, главна тема Херстовог дела, па тако и изложбе "Нова религија". Британац је постао славан по представљању угинулих животиња након што су сециране, у формалдехиду. Цео свет диви се тим радовима, међу којима су најупечатљивији они који приказују ајкулу, овце и краве. Овај екстравагантни уметник успео је да прода леш телета за 18 милиона долара, а скулптуру "За љубав Божију", праву људску лобању опточену дијамантима продао је за чак 150 милиона долара.

- Херст је често оспораван због изазивања такозваног шок ефекта својом уметничком праксом - каже директорка Музеја савремене уметности Војводине Сања Којић Младенов. - Истовремено, овај уметник се бави исконским људским и друштвеним вредностима, истичући значај уметности као примарног духовног квалитета.

"Нова религија" је плод сарадње Херста и истакнутог галеристе Пола Столпера, у чијем простору је уметник и излагао. Изложбу реализује British Council у сарадњи са Музејом савремене уметности Војводине и галеријом "Столпер". Изложбу у Новом Саду подржало је Министарство културе, Покрајински секретаријат за културу, Управа за културу Града Новог Сада и компанија КПМГ.

БАСНОСЛОВНО

ПОСТАВКА "Физичка немогућност смрти у уму неког живог" 2002.године учинила је контроверзног Херста другим најскупљим уметником данашњице, а у јуну 2007, Херст је постао најскупљи уметник нашег доба, продајом инсталације "Бајковито пролеће" за 9,65 милиона фунти.