Јанкетић: Опера је тежа од глуме

ОВО је за мене једна велика, прелепа авантура, драгоцено искуство и нешто сасвим ново у мом сценском живљењу. Први пут радим у опери, истина не певам, ја сам оратор, али ми је врло занимљиво јер радим са високо професионалном, врхунском екипом - каже за "Новости" Михаило Миша Јанкетић, уочи вечерашње премијере опере Исидоре Жебељан "Две главе и девојка", у режији Бориса Лијешевића, на Летњој позорници на Палићу.

- Научио сам да много више поштујем и уважавам рад људи који раде у опери. То је крвав посао и много је тежи од глумачког, јер се од њих тражи да певају у тачном ритму, а да притом и глуме, морају да гледају диригента и владају сценом. За разлику од нас, они морају да певају како им други свира, а ми имамо свој ритам, своју партитуру и много смо слободнији и ослобођени страха од кикса и грешке, код њих нема исправке. Не бих био оперски певач ни за какве паре.

* Да ли вам је било тешко да одговорите овом изазову?

- Није било лако, морам признати. Опера ми је до сада била далеко, а сада делимо све муке и све радости. Иако причам целу причу, и ја, као и певачи, морам да се повинујем ритму, да одговорим тачно на оне пасаже који иду са и без музике или на кратке упадице. Пошто музику не познајем тако добро, морам да се "бечим" у диригента и зависим од њега и његовог знака. А притом морам да се ослободим јер публика то не сме да примети.

* Колико дуго су вас убеђивали да прихватите понуду?

- Ниједног тренутка се нисам двоумио, нити ћу икада када ме Борис буде звао. Ово је други пут да радимо заједно, брзо и лако се допуњујемо и сјајно сарађујемо.

* Шта је то што са сцене поручујете актерима и гледаоцима?

- Заговарам идеју да ће у некој будућности бракови између жене и два мушкарца бити сасвим нормални. Тиме, наравно, отварам могућности и једнополних и двополних бракова, и многоженства и многомушства. Када би били на том ступњу свести, онда би било много мање убистава, злочина којим нас из дана у дан бомбардују љубоморни мужеви и жене. А то је питање наше несвесности.

* На сцени се појављујете са Рамбом Амадеусом, како је било сарађивати са њим?

- Рамбо игра пророка, мог бившег пријатеља, који ми је дао савет шта да радим, а ја своје пријатеље водим дубоко у џунглу да њима помогнем. Он је појава за коју нисмо могли наћи бољу алтернативу за ову улогу, нема текста, али ту је игра, покрет...

* Каква ће бити судбина овог комада?

- Ово је копродукција Народног позоришта у Суботици, Будва Град театра и Казалишта "Улисес" са Бриона, па после премијере идемо у Херцег Нови, Будву и на Брионе. Каква ће бити даља судбина ове предивне изведбе - не знам, јер је за наш тренутак и ситуацију продукција ужасно скупа. Она се не може покрити улазницама, али се надам да ће се наћи средства да што дуже живи.