Рајтове куће од маште и срца

ВЕЛИКИ архитекта се не постаје толико памећу колико култивисаним и богатим срцем, говорио је Френк Лојд Рајт (1867-1959), чија дела су обележила светску архитектуру 20. века. А колико је богато било његово градитељско срце моћи ће да се види на великој ретроспективи коју је најавио њујоршки Музеј модерне уметности (МоМА) у част обележавања века и по од рођења овог аутора импозантантог опуса.

Поставку ће чинити више од 450 експоната, тако да ће на једном месту бити окупљене све значајне Рајтове замисли током више од 60 година каријере. Предмети из Архиве Френка Лојда Рајта биће подељени у 12 целина и истраживати кључне моменте у развоју његовог ауторског рукописа, кроз цртеже, моделе, делове зграда, намештај, посуде, текстил и слике. У фокусу ће бити како његова најчувенија дела - Гугенхајмов музеј у Њујорку, Кућа на водопаду, Телесин студио, тако и скице за зграде које никада није подигао. Причу о Рајтовом животу и стваралаштву употпуниће филмови, ТВ емисије, фотографије и албуми. Многи од експоната биће први пут јавно изложени.

Рајт је развио такозвану Преријску школу архитектуре, чији је циљ био да успостави равнотежу човека и околине. Широм САД и света реализовано је више од 500 његових пројеката, а осмислио је и око 1.000 ентеријера. Имао је широк спектар градитељских подухвата од кућа за становање, преко цркава и пословних зграда до музеја и хотела. За своје грађевине дизајнирао је намештај и витраже. Написао је 20 књига и био популаран предавач. Током последње деценије, десет зграда које је пројектовао номиновано је за Унескову листу светске баштине.

- Архитектура је победа људске маште над материјалима, методама и човечанством, која човека претвара у господара сопствене планете - говорио је уметник чија здања и данас делују модерно и монументално. - То је, у крајњој мери, геометријски образац ствари, живота, друштва и цивилизације. У најбољем случају, то је магични оквир стварности који повремено дотакнемо када користимо реч ред.

Своје објекте називао је “органском архитектуром”, у којој се сви делови односе према целини на начин на који се целина односи према својим деловима. У средиште свог рада постављао је људске вредности, тако да су све његове зграде превасходно биле подређене људским потребама, а не апстрактном интелектуализму или уметничком егзибиционизму. Значење свога рада повезао је са поретком у природи, верујући да “корелација физичке форме са природом уздиже квалитет људског рода”. Истовремено, био је и иноватор, у сталном трагању за новим, оригиналним решењима.

- Најкориснија алатка архитекте је брисач на цртаћем столу, и ћускија за рушење на градилишту - говорио је Рајт.

ПОРОДИЧНО ГНЕЗДО

На америчком тржишту некретнина повремено се појављују куће које је Рајт пројектовао, а тренутно се за 1,5 милиона продаје дом породице Олфлет у Сент Луис парку, у Минесоти. Реч је о једном од девет Рајтових здања у овој америчкој држави, сазиданом у другој половини педесетих година прошлог века. Тада је млади брачни пар Олфлет замолио већ времешног архитекту (било му је 89) да им испројектује породичну кућу, а он им је осмислио, како им је рекао, “лепо, мало гнездо”.