Александар Поповски: Хамлетова драма нам се већ десила

НЕБОЈША Глоговац је добар глумац. Небојша Глоговац је одличан глумац. Небојша Глоговац игра Хамлета - овим двема премисама с недвосмисленим закључком, прослављени македонски редитељ Александар Поповски на почетку проба чувене Шекспирове драме у Југословенском драмском објашњава чињеницу да је улогу младог данског краљевића поверио средовечном глумцу.

У оваквој подели и редитељском читању постоји више од интриге за публику, јер по обичају Поповски има неколико добрих разлога за поставку дела.

- Не могу постављати представу о неком невином младићу који први пут доживљава издају, убиство, неправду. Ми смо били Хамлети 91. године, па 97, па 2000. Нисмо студенти који први пут доживљавају ово искуство. Ми смо људи који поново и поново пролазе исто... Зато, не могу опет да се чудим што је брат мога оца убио мог оца и преузео краљевство. Онда бих био Луда, а не принц Данске. Дакле, ово је прича о Хамлету који је већ био - Хамлет.

* Први пут у богатој каријери радите "Хамлета". Шта ову трагедију, данас и овде, чини актуелном?

- Говорићу вам о једном примеру из Македоније, па ви сами "преведите" на своју средину, јер разлике нису велике. Наша влада одлучи да гради цркву на тргу у центру Скопља. Група архитеката се побуни због урбанистичких и стручних разлога. Истог дана, појављује се група "забринутих" православаца која пребија поменуте архитекте, "у име Бога и Светог духа". Спонтано. Влада изјављује да тај догађај с њом нема везе и да је "спонтана" љубав према Богу безгранична, као и да не познаје урбанизам. Шта да ради човек који јасно види шта је добро а шта није, шта је црно а шта бело. Хамлет није луд, он мора да се прави луд да не би полудео.

* Шекспирова драма је вечна прича о борби за власт, издаји, изневереним надама и идеалима. У балканском лонцу поново кључа. Наш усуд, политичка немоћ или историјска коб?

- То смо ми сами себе убедили да нам је усуд. Ето, пре извесног времена објављена је вест да је у скопском зоолошком врту нилски коњ појео ногу неком човеку. Испоставило се да је тај човек, да би унуку било занимљиво, шутирао нилског коња да се пробуди! У једном тренутку, животиња је отворила уста и прогутала ногу. Телевизијски прилог завршен је са закључком да се од усуда не може побећи. Сад ви мени реците који је то усуд да човеку из Скопља нилски коњ из Нила поједе ногу? Није то усуд, нити историјска коб. Убедили су нас да нам је тако писано и да од тога не можемо побећи. Једноставно, тако се лакше влада, јер за све друго потребни су знање и мудрост.

* Шта је наше "бити ил не бити"?

- Енглези се много баве начином на који изговарају ово питање. Самим тим му дају различита значења. Ми га углавном користимо да докажемо да мора да НАС буде. Зато што све друго значи да НАС неће бити. И у то име - удри и убиј. Мислим да се већ предуго вртимо у једном те истом кругу. Не мислим само на Балкан него на читаву Европу. Али, на овом нашем простору на којем је глупост доминирала, сад опет гледам исту смешну причу како се све враћа јер нам недостаје једна велика нова идеја.

ПОДЕЛА

УГЛЕДНИ редитељ у ЈДП већ је поставио Волтеровог "Кандида" и Овидијеве "Метаморфозе". Сада (у петом "Хамлету" у историји овог театра) у подели су, уз Глоговца, Јасна Ђуричић, Никола Ракочевић, Власта Велисављевић, Горан Шушљик, Јована Стојиљковић, Бојан Димитријевић, Марко Баћовић, Борис Миливојевић и Милош Самолов. Премијера је најављена за септембар.