Чувар језичког блага
21. 04. 2016. у 23:43
Музеј језика и писма у Вуковом родном Тршићу, најмлађи у Србији, обележава 22. априла петогодишњицу постојања
.jpg "Чувар језичког блага")
Музеј језика и писма у Вуковом родном Тршићу
МУЗЕЈ језика и писма у Вуковом родном Тршићу, најмлађи у Србији, обележава у петак (22. априла) петогодишњицу постојања. Посебност ове установе је чување, уз остале експонате, и језика као живог предмета. Музеј има три сталне изложбе: "Српско писмо и језик кроз историју", аутора Дајане Ђедовић, "Утицаји. Вук и савременици" и "Примери српског писма од 11. до 19. века", аутора Мирослава Терзића, историчара у Музеју језика и писма.
- Организовали смо и бројне радионице међу којима су "Калиграфска ћирилица", "Слатка слова", књижевне сусрете, али и аудио-радионицу "Вук и ЗВук" из које су настале радио-драме - сумира за "Новости" поводом малог јубилеја Дајана Ђедовић, директорка Центра за културу "Вук Караџић" у Лозници, који води рачуна о том музеју.
Један од најважнијих сегмената рада музеја је Летња школа српског језика, културне историје и превођења, која је реализована са Институтом за књижевност и уметност од 2012. Поводом овог окупљања студената српског језика из целе Европе објављена је и брошура о Тршићу на шест језика.
Изложба "Српско писмо и језик кроз историју" гостовала је у тридесет градова Србије и Европе, међу којима и на Конгресу слависта у Минску, на 10 европских универзитета и на годишњој научној конференцији слависта у Кембриџу.
Музеј своје активности усмерава како на промоцију тако и на истраживање језика, етнологије, фолклористике, нематеријалног наслеђа, историје, културне историје књижевности, превођења, уметности.
- Резултат наших бројних активности је и прошлогодишња номинација за награду Европски музеј године - истиче Ђедовић, иницијатор оснивања Музеја језика и писма.
Музеј језика и писма за своју петогодишњицу постаје богатији за још једну изложбу "Творци језика", академског сликара Драга Симића.
Пратите нас и путем иОС и андроид апликације
Најновије из рубрике
ДУШАН КОВАЧЕВИЋ У ПАРИЗУ: Наш писац 7. априла гост је трибине "Књижевни сусрети"
АКАДЕМИК Душан Ковачевић, драмски писац и управник Звездара театра, биће гост трибине "Књижевни сусрети" у Паризу која се организује у његову част 7. априла, под покровитељством Центра за проучавање и истраживање светске књижевности - ЦЕРЛОМ.
05. 04. 2025. у 06:26
УСКРС У ЕТНОГРАФСКОМ МУЗЕЈУ: Изложба, радионице и стручно тумачење
ПОВОДОМ ускршњих празника, Етнографски музеј овог викенда почиње с разноврсним садржајима који ће се одвијати у наредне две недеље.
04. 04. 2025. у 18:06
"ИСЕЉЕНИЦИ" У "ПАРОБРОДУ": У Мрожековој дуодрами играју Петар Михаиловић и Јанко Цекић
ПРЕДСТАВА "Исељеници", по мотивима комада "Емигранти" Славомира Мрожека, одиграће се у понедељак, 14. априла, у Установи културе "Пароброд".
04. 04. 2025. у 15:44
НИНА МРЂА ЗА "НОВОСТИ": Глума испред црног појаса (ФОТО)
ПОПУЛАРНА млада глумица Нина Мрђа већ првим појављивањем на малим екранима, 2013. године, улогом Радмиле Таралић у телевизијској серији и филму Радоша Бајића "Равна гора", освојила је симпатије публике широм региона.
04. 04. 2025. у 12:05
МОДЕЛИ НАЈЛЕПШИХ СРПСКИХ МАНАСТИРА: Нова поставка у Конаку књегиње Љубице
У КОНАКУ кнегиње Љубице, тачније у Сали под сводовима овог депаданса Музеја града Београда, данас у 19 часова биће отворена поставка модела најлепших српских манасатира. Биће по први пут да на једном месту, и у тако великом броју буду изложени хиперреалистични модели највећих достигнућа српске сакралне архитектуре.
04. 04. 2025. у 07:15
Djordje
22.04.2016. 07:54
Cuvajmo tradiciju!
@Djordje - @Cuvajmo tradiciju! _ Da je tako mislio Vuk, ne bi danas pricali polu-turskim.
Музеј језика и писма је добар у томе што говори реално да је српско ћириличко писмо, после наопаког нормирања и смишљеног свођења српске азбуке с обавезног на алтернативно писмо однело је 90 одсто српске ћирилице стварно у музеј, јер ју је у јавности остало данас тек десетак процената. Смишљено уведено алтернативно латиничко писмо у хрватском саставу, захваљујући српској лингвистици -- сербокроатистици сасекло је до данас фаворизацијом латинице српску ћирилицу до једне десетине.
СРПСКА ЋИРИЛИЦА СЕ, ПРАКТИЧНО, ДАНАС ПРЕСЕЛИЛА У МУЗЕЈЕИ још ово. Што се овде споменутог језика и писма тиче, бар за српску ћирилицу данас музеј је пригодна реч. Ћирилице данас међу Србима и у Србији има још углавном само у музејима.
Коментари (4)