ЕПС преузима Просвету?

ВИШЕГОДИШЊА агонија београдске издавачке куће "Просвета", која је у својевремено неуспелој приватизацији остала без великог дела имовине, а затим и књижаре "Данило Киш" на Теразијама, требало би да буде разрешена 19. маја. За тај дан заказано је рочиште у Привредном суду на коме ће бити одлучено да ли ће отићи у стечај или ће нови власници, односно акционари, постати државна предузећа којима овај издавач дугује укупно 120 милиона динара. Међу њима су Фонд за развој, Електропривреда Србије, Градске топлане, Комунално предузеће, Пословни простор...

Све ово, међутим, може да добије сасвим другачији ток, јер је Јеврејска општина Београд, како смо незванично сазнали, поднела захтев за реституцију имовине Геце Кона, оснивача и власника предратне "Просвете". У Јеврејској општини Београд нису желели о овоме да говоре, али смо из Јеврејске општине Србије добили информацију да се на реституцији увелико ради.

- Радимо на основу спискова одузете имовине Јевреја од 1941. до 1945. године. Ту фигурира и приватна имовина Геце Кона, чија је цела породица убијена у Другом светском рату - каже, за "Новости", др Рубен Фукс, председник Јеврејске општине Србије. - Цео поступак води Јеврејска општина Београд. Нисмо сигурни да ћемо добити књижару "Геца Кон" у Кнез Михаиловој улици, али ћемо покушати да добијемо новчану накнаду, и то не само за књижару, већ и за осталу имовину великог издавача која је у међувремену продата.

Геца Кон (1873-1941), који је задужио српску културу објавивши за кратко време више од пет хиљада наслова, био је и веома успешан послован човек. Поред књижаре у Кнез Михаиловој, његова је била и зграда у Чика Љубиној 1, кућа од 500 квадратних метара у Добрачиној 30, плац на Дедињу у Толстојевој 33, где је најпре подигнута кућа за високог партијског функционера Јована Веселинова, а деведесетих година тадашњи председник Слободан Милошевић ју је откупио, срушио и дао да се изгради потпуно нова вила. Геца Кон је био власник и виле у Јајинцима и имао је два стана у Улици Страхињића бана.

- Ми бисмо волели да Jеврејска заједница добије књижару под условом да задржи основну делатност - каже Драган Миленковић, директор "Просвете". - Што се тиче судбине наше куће, верујем да ће бити пронађен начин да опстанемо. Влада Србије је донела закључак по коме се сви "Просветини" дугови државним предузећима претварају у капитал, односно акције. А наше дугове према приватним повериоцима, у укупном износу од 50 милиона динара, требало би да, како смо доставили у УППР (предлогу за излазак из кризе), вратимо за две године.

У накарадној приватизацији "Просвете" остали су само "Геца Кон" и књижара на Копаонику, коју планирају да продају.

- На тај начин бисмо измирили један део дуга од 15 милиона динара, а остала потраживања издавача, добављача и галериста могли бисмо да намиримо без већих проблема - објашњава Миленковић. - Садашњи месечни приход од продаје књига готово је три пута већи од месечних потраживања, која износе 300.000 динара. Број запослених сведен је на минумим, троје је у сталном радном односу, а деветоро има уговор о делу.

ШАНСА ЗА ОПСТАНАК

ПРЕТХОДНИ директор "Просвете" Јован Јањић каже да је свако решење боље од садашњег стања, па и да "Геца Кон" припадне јеврејској заједници.

- "Просвета" има шансу да опстане. И треба да опстане - каже Јањић. - Нема данас писменог човека, не само у Србији, него и на ширем југословенском простору, који није стасавао уз "Просветина" издања. Нема ни значајнијег писца 20. века који није објавио неко своје дело у "Просвети".