Филмови јефтини, а никад лошији

СЛОВЕНАЧКИ редитељ и директор фотографије Карпо Аћимовић Година у недељу је постао најновији лауреат награде "Трепетало из Трогира" Центра за медије "Ранко Мунитић", те "комплетирао слагалицу" чији су "делови" и Пуриша Ђорђевић, Душан Макавејев и Лордан Зафрановић. Управо су ова три камена темељца историје филма на овим просторима увеличала доделу признања Карпу, који и сам важи за једног од зачетника црног таласа.

- Пре неколико дана сам, прослављајући пола века рада на филму, тражио да у Словеначкој кинотеци буде приказана Лорданова "Окупација у 26 слика" на којој сам био директор фотографије - изјавио је овом приликом Година. - Гледали смо тај филм пред препуном салом, а одјек је био невероватан. Потврдило се да је, иако је настала 1978, то прича о данашњици. Нажалост, историја се понавља у циклусима.

Карпо је уверен да филмом увек може нешто ново да се изрази, посебно данас кад је остварена жеља Годара и "новоталасоваца" да камера постане приручна - попут оловке или сликарског киста.

- Некада је рад песника или сликара био, наоко, приступачан свима, а филм је захтевао огромну технику, пуно новца, те је филмски уметник био у том смислу у великом хендикепу - наводи Година. - Данас се појавила дигитална технологија, камера-стило (оловка, пенкало), чак и мобилни телефони су средства помоћу којих можете направити филм. Човек би очекивао експлозију, милион сјајних филмова, али ипак постоји још нешто врло битно - шта онај који има ту оловку, кист или камерицу носи у себи.

Чуди га што је, поред непребројних филмских академија, на фестивалима експерименталног и алтернативног филма публику могуће пребројати на прсте.

- Експериментални филмови су веома важан камен у структури мозаика, то је простор за нови филмски израз, за љубитеље, зналце - сматра Карпо.

Пресрећан је што је у друштву пријатеља, лауреата награде установљене у част Мунитића који је, каже Година, "волео нас филмаџије, давао нам неку снагу да идемо даље".

БЕЊАМИН НА ЧЕКАЊУ

КАРПО Година, у много чему пионир међу сниматељима, и даље неуморно истражује, а нада се додатним средствима за коначну реализацију пројекта "Бењамин у Москви" заснованом на књизи "Доживљаји господина Бењамина у земљи бољшевика" још једног доајена нашег филма - Бранка Вучићевића, који му је био попут брата близанца.