Од Мркаља до Миљковића

У ОКВИРУ антологијске едиције “Десет векова српске књижевности”, коју објављује Издавачки центар Матице српске, управо је објављено седмо коло у десет књига.

У истој књизи овог кола су готово заборављени писци Герасим Зелић са “Житијем” писаним у манастиру Крупа 1817, Викентије Ракић са спевовима и беседама, и Сава Мркаљ, песник, писац “Сала дебелога јера” и Вуков претходник. Приређивачи су Боривој Чалић и Исидора Поповић. Писац Милисав Савић, који је докторирао на устаничкој прози, у истом тому је уз “Мемоаре” Проте Матеје Ненадовића одабрао неправедно затурена сећања Нићифора Нинковића, писара и берберина, прворедног сведока о Карађорђевом устанку и Милошевој владавини.

Стихове у песмама и драмама, историјске одсјаје у прози, преписку с Вуком, Његошем и другим савременицима, из обилатог дела Симе Милутиновића Сарајлије изабрао је Душан Иванић. Књига Јаше Ненадовића, с предговором Снежане Милосављевић Милић, има два романа (“Васа Решпект”, “Вечити младожења”), приповетке, део мемоара и “поглед на књижество”. После Бранка, Змаја и Лазе Костића штампана је антологија стихова и приповедака Ђуре Јакшића, са драмом “Јелисавета кнегиња црногорска”, уз избор Душка Певуље и из писама и Ђуриних сећања.

Тако се, по речима академика Мира Вуксановића, покретача и главног уредника едиције, осам писаца из 19. века који су успешно владали свим жанровима нашло на истом месту.

Из књижевности двадесетог века петорица писаца у седмом колу имају своје антологијске књиге. Момчило Настасијевић са “лирским круговима”, “магновењима”, драмом, есејима, тамновилајетским и варошким “хроникама” у Биљани Мичић има новог и поузданог тумача. Предговор о Миодрагу Булатовићу написао је Матија Бећковић, с песмом “Који је оно, мајко?”, а Миро Вуксановић је у истим корицама саставио приповетке, два романа (“Црвени петао лети према небу”, “Херој на магарцу”) и кратке одломке из четири недавно објављене студије о Булатовићу.

Бојана Стојановић Пантовић успешно је уравнотежила интелектуалност вишег реда у поезији, драми и есејима Јована Христића. Поезију, есеје и критике Бранка Миљковића, у новом распореду, по тематским циклусима, примерним начином дао је Радивоје Микић.

ОПУС ЖИВОЈИНА ПАВЛОВИЋА

ИЗ замашног опуса Живојина Павловића, који се исказао као човек са неколико једнаких дарова, Бојан Јовић је приредио венац приповедака, роман “Зид смрти”, огледе о лепом и ружном и “Монолог над мумијама”.