Тврдоглаво заљубљен у живот

ПУБЛИКУ овогодишњег Феста оскаровац Паоло Сорентино очарао је поетичном драмом "Младост" (један од најнаграђиванијих филмова у 2015), у којој блистају глумачки великани Мајкл Кејн, Харви Кајтел, Џејн Фонда, као и Рејчел Вајс и Паул Дино. Премијеру ове фасцинантне филозофске, духовите, ироничне и визуелно савршене медитације о пролазности времена, старењу и смрти, која је одушевила наше филмофиле, пратила је и промоција првог Сорентиновог романа "Сви су у праву".

Дебитантско књижевно дело италијанског редитеља, сценаристе и продуцента објавила је римска издавачка кућа "Фелтринели" 2010. и за само месец дана постало је бестселер. Роман "Сви су у праву", у коме је главни Сорентинов јунак певач Тони Пагода, звезда италијанске канцоне, освојио је најзначајнија признања у својој земљи - награду "Виторини", а био је и у најужем избору за награде "Стрега" и "Стреза". Две године касније, иста кућа објавила је и Сорентинову збирку прича "Тони Пагода и његови пријатељи", а 2013. и његову књигу "Велика лепота, дневник филма". Наредне године, филм "Велика лепота" освојио је Оскар за најбоље остварење ван енглеског говорног подручја, награду Европске филмске академије, Златни глобус, награду Бафта...

Сорентинов бестселер "Сви су у праву", настао пре његових генијалних филмова, за наше читаоце објавила је кућа "Бука", у преводу Мирјане Огњановић. Причом о певачу Тонију Пагоди, 40-годишњаку тврдоглаво заљубљеном у живот, Сорентино нас, попут правог виртуоза, води кроз узбудљив књижевни "филм" исписан у првом лицу једнине. На 332 стране, фиктивни лик Тони Пагода самоиронично, урнебесно духовито и црно-хуморно приповеда о себи, Италији од пре пола века у којој је имао све што пожели. Загледан у суштину и комичност старости која почиње да га начиње, Сорентинов јунак, како је на промоцији романа изјавио критичар Милан Влајчић, "исповеда свој живот у којем се, хедонистички и анархистички преламају митови италијанске поп културе, традиционална породица, мачоистички светоназор, присуство мафије у свакој пори јавног и приватног живота, подсмех црквеним ритуалима и академским вредностима".

"Али, ако почињеш животу да дајеш смисао, значи да си остарио", говори сам себи Тони Пагода, бранећи се од медитеранске депресије, и откривајући сумануте разлоге који поједине људе чине успешним, а друге потпуним губитницима.

Младост

Тони (неодољиво сличан новинару Џепу кога је Тони Сервило маестрално играо у "Великој лепоти"), симбол је сваког претеривања и неумерени "потрошач" свега - жена, заљубљивања, пријатељства, дроге, нежности, забава, секса.... Али у једном тренутку он ипак схвата да му је живот постао превише напоран и сложен, и да је дошао час за промену. Тони нестаје, напушта Италију, али ће га нови, ненадано стечени пријатељ повезати с наручиоцем необичног концерта, који га после две деценије враћа у домовину.

Оригинални и беспоштедни Сорентино у свом роману даје читаоцима и својеврсну прву лекцију завођења, а свако од 14 поглавља почиње измишљеним и духовитим цитатима најпопуларнијих певача и кантаутора. Тако Шарл Азнавур на почетку другог поглавља каже "У свом плавом оделу носим стрпљење", Доменико Модуњо "Завршила се ноћ, а осећао сам у себи још увек живота велику моћ, дивно, дивно", док се Луиђи Тенко исповеда "Заљубио сам се у тебе, јер нисам имао шта да радим". За Пати Право су "Сви су јунаци када нешто желе", а Лоредана Берте каже "Сама сам у својој кући, правим друштво себи, јер пријатеља немам". Ту су и цитати Пјеранђела Бертолија "И праснуше муње и гром, не верујем у миран живот, не верујем у опроштај", Орнеле Ванони "Покушајмо и са Богом, никад се не зна", Рикарда Кочанта "Пљушти, отвара се небо и море пада", Ане Оксе "Неодређеност збуњује памет"... Последње, 14. поглавље романа завршава се цитатом Мине: "Важно је завршити!".

Велики Паоло Сорентино на крају књиге исписује интимну посвету:

"Захвалан сам мојој деци, Ани и Карлу, и жени Данијели, јер су они мотори и водичи мог живота, који ми препуштају луксуз да се наслађујем лаким, ненаплативим послом носача пакета што ужива на крову под поветарцем".

СИЦИЛИЈАНАЦ ИЗ НАПУЉА

ПАОЛО Сорентино је Сицилијанац, рођен у Напуљу 1970. По жељи родитеља најпре је уписао студије економије, које је убрзо и напустио и посветио се филмској уметности. Каријеру је започео краткометражним филмом "Рај" 1994, а онда су дошла остварења "Човек више" (2001), "Последице љубави" (2004), "Породични пријатељ" (2006), "Диво" (2006. и награда жирија Канског фестивала), "Ово мора да је то место" (2011). "Велика лепота" и "Младост" сматрају се ремек-делима модерне европске кинематографије.