Трајна опијеност језиком

У част академика Мира Вуксановића објављен је Зборник радова "Књижевно дело Мира Вуксановића" ("Академска књига"), са истоименог oкруглог стола који је одржан на "Ћоровићевим сусретима" у Билећи, септембра прошле године.

О добитнику Ћоровићеве награде, писцу који књижевност види као уметност језика и који верује да се изван тога мало шта у литератури дешава, аутору "Семољске трилогије", "Точила" и "Силаска у реч", радове су приложили Јован Делић, академици Светозар Кољевић, Предраг Пипер и Александар Лома, Марко Недић, Славко Гордић, Лидија Томић, Лидија Делић, Ненад Станојевић, Мићо Цвијетић и Јелена Павловић.

Иако је о Вуксановићу писано много и добро, Делић истиче да је овај аутор недовољно проучен писац, и да ће недовољно осветљена места у његовом опусу бити изазов за будуће научнике.

Вуксановићева остварења, по Недићевом мишљењу, с једне стране су произашла из богате вуковске језичке традиције, са правог "извора Вукова језика", а с друге из нужног осећања нашег књижевног времена и свести о неопходности развоја и богаћења књижевне структуре. Сам језик и опијеност језиком, како истиче Гордић, главно су инспиративно извориште и трагалачко поприште у целом Вуксановићевом опусу.

- Он негује култ лепе речи, која је основа заводљиве приче и причања, како у књижевном делу тако и у јавном говору. Негује препознатљив уметнички краснопис, у ком су разигране речи; вешто отворен микрокосмос знакова и звукова - сматра Цвијетић.

"РЕФРЕНИ"

ЗБОРНИК о Вуксановићевом стваралаштву прати и књига Драгана Копривице "Семољски рефрени" о роману "Семољ људи", у издању "Академске књиге". Ова студија је, такође, настала у оквиру Округлог стола одржаног у Билећи.