Коментар: Пензије

МОЖЕ ли Министарство културе нешто ваљано и честито да уради а да то не изазове жестока и оправдана реаговања и нове скандале? Тешко. Најсвежији допринос лутањима, импровизацијама и самовољама у вођењу културне, и не само културне политике, јесте досад невиђено замешатељство око Нацрта закона о изменама и допунама Закона о култури.

На накарадност овог документа у ком је спорно не само укидање тзв. националних пензија, указивали су многобројни уметници, њихова удружења и културни посленици. Посебно је незадовољство изазвала чињеница да је министар Тасовац најавио да се националне пензије привремено стопирају, док се, тобоже, не донесу нова правила и критеријуми, а онда показао да је обећање - лудом радовање! Узалудно је било здраворазумско убеђивање да ће тим чином бити ускраћени многобројни уметници чији је допринос националној култури неспоран.

Предлог министра културе је зачудо на седници Владе добио "зелено светло", а рашомонијада, са политичком позадином, почела је на скупштинском Одбору за културу, где је Предлог закона глатко одбијен. Упркос томе, што иначе није уобичајено, истог дана у Скупштини министар је жестоко бранио свој предлог, а представници владајуће већине показали да ће подржати такав закон, а са њим и укидање националних пензија.

Преокрет је дошао апелом премијера (који се очигледно у међувремену предомислио) да се признања уметницима - не укидају. Да би на јучерашњој новој седници Одбора за културу, водећи се премијеровим упутством, посланици СНС предложили своје амандмане о задржавању националних признања, а који су готово истоветни онима који су претходно одбијени. Тако се још једном култура нашла у маказама политике, а Тасовац показао као фигура којом се може лако манипулисати.