Достојевски је реклама и руски бренд

MOСКВА
ОД СТАЛНОГ ДОПИСНИКА

КОЛИКО у Русији цене Фјодора Достојевског (1821-1881), кога сматрају оцем руског психолошког романа, доказ је то што обележавају и годишњице изласка његових великих романа. У Санкт Петербургу у току је изложба посвећена обележавању 150 година од објављивања романа “Злочин и казна”, а трајаће до 20. марта.

Лајтмотив изложбе је Петербург Достојевског с његовим кућама и двориштима, каналима и мостовима. На изложби се могу видети и цртежи Б. Г. Костигова, који је много година изучавао Петербург у којем је живео Достојевски. На изложби су приказани предмети из 19. века повезани с радњом романа, а посетиоци могу да виде и манускрипте и скице које је направио аутор.

Није случајно што “Злочин и казну” зову највећим петербуршким романом. Радња се догађа 1860, а хероји Достојевског живе у сиромашним деловима града. Писац своје ликове у роману води од свакодневних проблема до вечних питања греха и искупљивања, вере и невере, смисла страдања и бесмртности.

Фјодор Достојевски је почео да пише “Злочин и казну” 1865. Његово огромно животно искуство омогућило му је да одговори на велика питања. На основу једног злочина који је починио сиромашни студент права Родион Раскољников, који је убио старицу лихварку Аљону Иванову, Достојевски се бави најважнијим питањима човечанства: границама слободе, правом на насиље у име добрих циљева, цени живота једног човека, у међуљудским односима, али и у историји.

Један од највећих руских писаца је имао велико и бурно животно искуство. Његови родитељи Михаил и Марија имали су седморо деце. Мајка му је умрла од туберколозе, а две године касније и отац, пензионисани војни лекар. Отац Михаил је био врло агресиван кад је био пијан. Фјодор и брат Михаил завршили су војну школу. Записано је да Фјодор није волео математику. Касније је у 28. години због учешћа у револуционарној организацији против цара Николаја Првог осуђен на смрт. Ипак, био је помилован, али је требало провести осам година у прогону у Сибиру. Тамо је остао четири године, јер су му учестали епилептични напади. Власти су га послале као поручника у Семипалатинск на југ Русије, данашњи Казахстан, недођију у којој су Совјети касније имали атомски полигон.

Сто за којим је писао Достојевски

Писац се тамо вратио хришћанској филозофији и напустио је нихилизам. По повратку у Петербург 1860. умрла му је жена, а затим и брат Михаил. Иако је и сам био у тешкој економској ситуацији, морао је да брине за егзистенцију братовљеве породице. Све је то утицало да западне у депресију. Човек са таквим животним искуством написао је први свој роман “Злочин и казну” врло брзо, а издавач му је понудио тадашњих три хиљаде рубаља, уз обавезу да напише још један роман. Тако је настала књига “Коцкар”.

Пословно предузетни културни делатници у Санкт Петербургу су пре неколико година схватили да је и писац Достојевски један од главних “брендова” северне руске престонице и зато одлучили да се сваке године одржава Дан Достојевског. Комитет за културу и петербуршка библиотека организују десетак манифестација које привлаче туристе из целог света. У театрима се приказују дела славног Руса, организују се фото-изложбе, да би се боље упознао Достојевски који је истовремено и велика културно-туристичка реклама Санкт Петербургу и Русији.