Мраовић: Парови, Фарма и национална признања

Зашто мењате назив за Закон о култури у Закон о јавном интересу у култури, као да је јавни интерес шири појам од културе, а нарочито када се зна да границе јавног интереса одређује власт, а не свеукупна јавност? Зашто у вашем предлогу Закона у културу сврставате "остала извођења културних програма и културних садржаја" (мјузикл, циркус, пантомима, улична уметност и сл)? Када ћете томе додати "Парове" и "Фарму"? Зашто говорите неистине у вези националних признања? Ово су само нека од питања које је у отвореном писму министру културе Ивану Тасовцу упутио Драган Мраовић, песник и књижевни преводилац.

- Зашто не знате да је у току потписивање петиције да се врате национална признања (нису никада ни укинута, већ ви не поштујете закон) које је за неколико дана потписало више од хиљаду уметника? Можете ли ми рећи на основу којих "клановско-буразерских односа у нашој култури" сам ја добио национално признање и да ли је и ваш отац, наш угледни глумац, добио својевремено то признање по основу тих односа - наводи се у писму.

Позивајући се на министрову изјаву да се "на Бајлонијевој пијаци продају кромпир и парадајз, а не сабрана дела Канта и Хегела, зато што кромпир и парадајз има ко да купи", Мраовић пита:

- Пошто тако сматрате културу, молим вас да ми кажете пошто је кило ваше свирке на клавиру на некој пијаци? Ако све у култури мора бити "профитабилно", или нестати, да ли сте се запитали чему онда служи Министарство културе и треба ли га продати на Бајлонију или укинути?