Звонко Карановић: Директно о смаку света

ОКО Великог брата одавно није утопија. Екрани и камере су свуда око нас, без обзира на то да ли ми неког посматрамо или смо и сами посматрани. Дан нам почиње погледом у екран мобилног телефона, а завршава се гледањем у монитор рачунара или телевизора. Екран постаје симбол почетка и краја. Ако се свет икада заврши, потпуно сам сигуран да ће последњи становници планете гледати његово уништење у директном преносу, дакле са екрана - каже, за "Новости", Звонко Карановић, поводом књиге кошмарних, апокалиптичних и надреалистичких песама "Златно доба", коју је објавио "Лом".

После две запажене књиге песама у прози "Месечари на излету" (2012) и "Кавези" (2013), Карановић је направио поетички заокрет и вратио се лирици.

- Те две књиге су такође биле поетички заокрет у односу на моје претходне књиге, али овде је због другачије употребе језика тај корак радикалнији. У књизи "Златно доба" језик је намерно фрагментиран, изломљен, загрцнут, пун понављања речи и слогова, језик својствен садашњем времену - каже Карановић.

* На шта алудирате насловом? У једној песми кажете да "никада није постојало златно доба"...

- Наслов збирке треба схватити у ироничном контексту. Синтагма златно доба је услед превелике употребе одавно изгубила било какво значење, али управо због те своје празнине учинила ми се као добра дефиниција данашњег света. Наслов је и мала посвета надреализму, истоименом филму Луиса Буњуела и Салвадора Далија из 1930.

* Зашто књига почиње "Излазом" а завршава се "Улазом"?

- Форма је кључна, она је све. У односу на претходне две књиге, "Златно доба" нема тако стриктан значењски слој, више је у сфери маште и полуапстракције, али оквир свакако постоји. "Аномалијом" да књига почиње циклусом "Излаз" а завршава се циклусом "Улаз" (оба циклуса имају по једну песму) желео сам да избегнем праволинијску семантичку ограниченост. Књига поседује цикличну структуру, јер нема правог ни улаза ни излаза. Идентитети се усложњавају, светови се мултипликују, сударају се, деконструишу, да би се одмах успоставили нови. У ширем смислу, књига може да се посматра и као једна дугачка песма, последњи стих може да се надовеже на први, што омогућује читање и уназад.

* Шта представља "Блок 46" у коме живе "невидљиви становници"?

- Блок 46 је надреалистичка фантазија, постапокалиптични виртуелни простор у коме живе људи у некој врсти затвора, кавеза, изолације. Тај измаштани свет са строгом хијерархијом моћи, где су људи сведени на биолошке потребе, подсећа на данашњи свет, па и на овај у коме ми живимо. Иако су им доступни кациге, екрани, билборди и дискотеке, отуђени од себе и света људи у њему живе једну врсту смрти.

* Шта ове песме говоре о модерном човеку?

- Књига је настала као рефлексија времена у коме живимо. Песме су прожете апсурдом, иронијом, хумором, логичким исклизнућима, али поседују и социјални ангажман. Циљеви наше цивилизације морају да буду у зони духовног, а у не у зони материјалног. Зато су у књизи машта, поезија и еротика назначене као противтежа тренутном стању ствари.