Стојан не чује, Ненад не хода, обојица - плешу

КРОЈАЧ Стојан Симић је глува особа. Песник Ненад Галић је корисник колица. Стојан не чује, Ненад не хода, али обојица - плешу. И то на сцени, барабар с колегама, плесачима и глумцима "без инвалидитета". Обојица играју у позоришној представи "Хегел и дуга листа превара", премијерно изведеној средином новембра у Атељеу 212, а потом и на сценама широм Србије.

Стојан данас плеше баш као да чује музику, а пре седам година је први пут "чуо", односно схватио да уопште може да покуша да заплеше, и то готово случајно, када су градску организацију глувих посетили људи из групе "Хајде да...". До тада није размишљао о плесу као о "својој шољи чаја", није током одрастања био у позоришту, нити је одгледао иједну плесну представу. Преко тумача је упитао кореографкињу како би то требало да изгледа, није му било најјасније. А онда је заплесао...

- Сећам се тих тренутака кад су у мени почеле да се рађају слике, осећаји и појмови огромног уживања у покрету, емоција које су ме опхрвале са спознајом да и ми, глуви, можемо да плешемо равноправно са особама које чују. Осећао сам истинску раздраганост, а по завршетку седмодневне радионице и носталгију, праћену потребом да се то настави - описује Стојан Симић моменте који су "преломили" његов живот скренувши га са (предрасудама и ограничењима) утабаних стаза, и усмерили га ка новој каријери, до тада незамисливој.

Младић коме препрека током живота није мањкало, свикао на окружење које углавном не говори његовим матерњим језиком, језиком знакова, и касније је бивао збуњен, наилазио на недоумице, али и превазилазио их - упорно, посвећено, савладавајући их корак по корак. Плесни, и животни. Учио је да осећа вибрације музике, да прати свој "унутрашњи сат" или "метроном", али пре свега партнере.

- Када је требало да радим са слепима, нисам одмах успевао да схватим како би то требало да изгледа, и поново су се с временом ствари уклапале, енергије стапале... - открива Стојан. - И опет су ми на крају тог процеса потекле сузе радоснице, јер сам схватио да не треба да постоји, да не мора да постоји сепарација особа са инвалидитетом, да смо једнаки јер делимо емоције и размишљања. Знао сам да морам да вежбам, да плешем, будем упоран и покажем да ми нисмо само особе са инвалидитетом и да можемо да играмо.

Ненад Галић модерним плесом се бави такође седам година, а тек коју годину раније је случајно на телевизији видео, и спознао, да постоје особе са телесним инвалидитетом међу плесачима.

- Надам се да ћу у неким наредним пројектима почети озбиљније да се бавим и глумом - открива Ненад. - Досад сам углавном плесао, а захвалан сам што су ме плесачи у групи прихватили као равноправног партнера. На сцени осећам бескрајну слободу, уживам у тој слободи и лепоти покрета, и препун сам доживљаја после представе.

А представа "Хегел и дуга листа превара" управо то и ради - преиспитује могућности ових често "невидљивих" особа на сцени и у животу. И могућности њихових тела, јер у фокусу пројекта групе "Хајде да..." јесте тело које је, по мишљењу Хегела, истинито и лепо само уколико је целовито. Стојаново тело са својим "невидљивим" и Ненадово са видљивијим недостатком, поручују да би тврдње великог филозофа ипак ваљало преиспитати. Да она и те како имају моћ да покретом стварају уметност. Да имају право на уметност - што и јесте порука и идеја пројекта Марка Пејовића и Бориса Чакширана.

- НА сцени видимо различита тела и кретања тих тела, чиме се преноси суштинска порука да свако тело може да учествује у уметности - каже Борис Чакширан, кореограф, редитељ и костимограф. - Други ниво јесте прича о Хегелу и целовитости, која указује на потребу за промишљањем задате матрице тела, за деконструкцијом те традиционалне поставке да нешто мора бити целовито да би било истинито. Поручујемо да особе са инвалидитетом у било којој уметности могу да нађу неки свој простор, да се изразе и буду присутне, питање је само колико ћемо им ми отворити врата. Тиме заправо и ми ступамо у њихов свет, врло често различит од нашег, себи отварамо простор за размишљање и стичемо богатство различитих погледа на исте ствари.