Лаш Свенсен: Страх се најбоље продаје

Б. ЂОРЂЕВИЋ

15. 12. 2015. у 12:32

Лаш Свенсен, норвешки филозоф, за "Новости" говори о феноменима савременог света. Већи је ризик да погинеш на тротоару него од тероризма

Лаш Свенсен: Страх се најбоље продаје

Фото А. Станковић

ЖИВИМО у култури страха. Људи упорно говоре да су уплашенији него што су били пре. Верују да су се ризици повећали, да небезбедно живе у свету који било кад може да се окрене против њих, да тло може да им зачас буде измакнуто испод ногу. Али чак и уз свакодневне терористичке претње, ово је најсигурнији свет и најбоље време у историји човечанства - каже, за "Новости", норвешки филозоф и есејиста Лаш Фр. Х. Свенсен, аутор књиге "Филозофија страха".

Осим књигом о страху, светску пажњу, уважавање и популарност стекао је низом наслова у којима тумачи друге феномене савременог света и нашег времена, међу којима су: "Филозофија досаде", "Филозофија моде", "Филозофија зла", "Филозофија рада". Свенсенова дела код нас објављује "Геопоетика", а недавно је био гост Београда и манифестације Недеља норвешке књижевности, коју је организовао Српски ПЕН центар.

Посебно актуелна показала се његова анализа страха и утицаја овог осећања на свакодневни живот, коју је објавио 2008:

- Није ствар у томе да смо данас изложенији ризицима, него је наша свест о ризицима повећана. Живимо у илузији да би живот требало да буде ослобођен ризика. То не може да се постигне. Обузетост ризицима постаје наша највећа опасност.

А живот без ризика, по његовим речима, не би ни био пожељан, јер све безбедносне мере су скупе, сужавају слободу и утичу на живот.

УСАМЉЕНОСТ И ДРУШТВЕНЕ МРЕЖЕ ПРЕ два месеца Свенсен је у домовини објавио "Филозофију усамљености": - Дошао сам до изненађујућих ствари. Мислио сам да развој друштвених мрежа донекле замењује уобичајену друштвеност и да ће створити више усамљености. То није тачно! Испало је да се људи који су најактивнији на друштвеним мрежама, истовремено највише друже и сусрећу са другима, лицем у лице. Мислио сам да се ниво усамљености подизао током протеклих деценија. Не! Веома је стабилан. Данас нисмо усамљенији него што смо били раније. Мислио сам да ћу доћи до великих бројки кад је реч о усамљености у Норвешкој, а испало је да смо међу друштвенијим народима у свету. Најважнији фактор је поверење међу људима: тамо где га има, најмање је усамљености.

- Примећујете то чим крочите на аеродром. Кључна ствар је да се живи слободно, без превише бриге, спонтано и без мера предострожности. А у култури страха све је потенцијална претња. Стално се питате да ли је нешто опасно, што вас спутава.

Страх је, додаје овај аутор, и важан политички ресурс, једно од најбољих средстава у политичком дискурсу. Уз то је и најважнија роба којом баратају масовни медији:

- Кад год вам говоре да је нешто веома опасно и претеће, можда је заиста и тако, али би увек требало да се запитате ко вам то поручује и зашто баш сада. Страх су одувек гајили, обликовали и подгревали политички и економски интереси. Што се медија тиче, страх је одлична роба и изузетно се добро продаје. Медији морају непрестано да одржавају однос са публиком, и да јој говоре: "Ово се може догодити и вама!"

Тенденција медија да преувеличавају ствари, по Свенсеновом мишљењу, уочљива је и по питању тероризма:

- Наравно да га морамо узети за озбиљно, на државном нивоу, али обичан грађанин не би о томе требало превише да размишља. Погибија у терористичком нападу спада у најређе смртне случајеве. Чак и када бих знао да ће одређеног дана бомба експлодирати у подземној железници у Лондону, не бих се плашио да идем метроом. Ту дневно пролазе милиони људи, и вероватноћа да будеш жртва је мала. Већи је ризик да погинеш на тротоару, да ти нешто падне на главу.


Пратите нас и путем иОС и андроид апликације