Марион: Еротска жеља за истином

КАО што њено грчко име каже, филозофија се заснива на нечему што можемо да зовемо жељом, еросом, љубављу. Међутим, модерна филозофија заснива се на знању као на моћи, а жеља за моћ нема потребу да воли. Филозофија је изгубила из вида шта љубав чини - каже, за "Новости", филозоф и теолог Жан-Лик Марион, француски академик.

Један од водећих филозофа света, у Београду је представио дело "Еротски феномен", у издању "Академске књиге". Марион је у ред "бесмртника" ступио 2008. и заузео седиште број четири. Почасни је професор Универзитета Париз-Сорбона, као и професор на Универзитету у Чикагу и шеф Доминиканске катедре Дибарл на Католичком универзитету у Паризу. Важи за највећег светског стручњака за Декарта и нововековну филозофију.

Књигом "Еротски феномен", којом се први пут представља српској публици, Марион је, како каже, желео да проба да преокрене однос између жеље за моћи и жеље да будеш вољен и да волиш:

- Та жеља је радикалнија него жеља за моћи, али свакидашња свест је уверена у супротно и мисли да је волети нешто факултативно и да је моћ једина и реална. Ту је једноставно у криву. Постоје, ипак, међу филозофима они који данас покушавају да то кажу, нисам једини.

Није само садашњој филозофији тешко да говори о љубави. Проблем, по његовим речима, сеже даље у прошлост.

- Све док није била експлицитно метафизичка, филозофија је говорила о љубави, односно, говорена је љубављу. То значи да су филозофска сазнања била последица еротског односа према истини, жеље за њом. Метафизика је довела до нихилизма, у уметности, науци, филозофији. У уметности, то је уздизање нечега што више нема везе са уметношћу, у науци - у чињеници да ишчезава оно што смо звали науком. Уместо науке ми имамо данас техноструктуру која не познаје ништа друго осим онога што производи. Ситуација са филозофијом је данас она коју је описао Ниче. Озбиљна филозофија је она која узима за озбиљно нихилизам, а филозофију која то не чини зовемо идеологијом - каже Марион.

Тумачећи ситуацију у којој се свет налази, француски филозоф каже да је на делу конфликт, заправо рат, између западних демократија, које су у стању нихилизма, и тероризма који представља један негативни тоталитаризам, али који није конституисан у једној држави:

- Када тероризам нападне демократију, на почетку је увек јачи, али током историје искуство доказује да демократије увек добијају.

Француски академик истиче и да проблем не представља однос демократија са исламом:

- Да ли је ислам једна религија или један друштвени систем, да ли у њему постоји нешто што се супротставља његовом тоталитарном радикализму, може ли да постане компатибилан са демократским друштвима - то су питања на које прво муслимани треба да дају одговоре. Оно што могу да ураде државе је да обезбеде политичку, војну победу над тоталитаризмом, али када се говори о еволуцији ислама, то је питање које зависи од самих муслимана.