Путоказ ка знању и мудрости

ОВАЈ споменик не подижемо и не откривамо зато што је потребан њој, него зато што је потребан нама: да нас подсети на савете, упозорења и знања која нам је она, следећи Доситеја и Стерију, оставила у својим књигама. У својим књигама, које нисмо довољно читали - рекао је академик Љубомир Симовић, приликом свечаног откривања споменика Исидори Секулић (1877-1958) на Топчидерском брду.

На углу улица Андре Николића и Петра Чајковског, у среду се окупило неколико десетина Београђана, као и ђака из основне школе која носи име велике књижевнице. Пред делом вајара Здравка Јоксимовића, Симовић је нагласио да није случајно што се у овој прилици прво сећа њених текстова "Ми и стварност", "Културни национализам", "Ирци и национализам, опомена нама Србима", "Крвави национализми" или "О Војводини":

- Да смо читали оно што је Исидора о нашем односу према стварности, о национализму и патриотизму, писала 1911, 1912, 1913, 1922, или 1928, не би нам се 1991, друге, треће, седме, осме и девете, догодило оно што нам се догодило. Споменик Исидори Секулић, који данас откривамо, видим и разумем као путоказ који треба да нас упути ка знањима и мудростима наслаганим у њеним књигама. Прво што би данас, кад се одавде вратимо својим кућама, требало да урадимо, то је да са полица поскидамо и отворимо њене књиге, и да се удубимо у читање и учење. Џаба јој подижемо споменик ако је не будемо читали и следили.

Окупљенима су се обратили и Душан Динчић, председник општине Савски венац и Јасмина Митровић Марић, председница Комисије за споменике Скупштине града.