Мислити значи - бити субверзиван

КОЛИКА је моћ писане речи да утиче на друштво, да подрива систем и успоставља нове вредности, питања су које је заподенула сајамска трибина "Књижевност и субверзивност". Шта је субверзивно у данашњем времену, из различитих визура покушали су да расветле Мило Ломпар, Слободан Антонић, Владимир Кецмановић и Миша Ђурковић.

- Свака књижевност која подстиче на размишљање је данас субверзивна, јер је опасна по систем који је појединца ставио у положај да обавља оно што му је задато, а слободно време користи за забаву - сматра Антонић.

Према мишљењу Владимира Кецмановића, многи савремени писци подлегли су "лажној субверзивности", док је суштински субверзивно оно што се сматра политички некоректним. Императив да писац мора бити ангажован је, сматра Миша Ђурковић, утицао на то да је уметност писања прешла у други план. Субверзивност је у свету у коме смо изложени агресији, ријалити програмима и пропагирању маргиналних група, каже, потпуно променила значење:

- Бити конзервативан, заступати традиционалне вредности, данас значи бити субверзиван.

Професор Ломпар је као јединог писца спремног да се храбро суочи са владајућим стањем у нашем друштву и култури (па самим тим и субверзивног), издвојио Небојшу Васовића, који својим избором већ две деценије живи у Канади и "чије се име никада неће чути на отварању Сајма књига".

Сајамски дан обележио је и округли сто посвећен превођењу руских писаца на српски и наших аутора на руски, којим је председавао професор Миодраг Сибиновић, а учешће су узели угледни преводиоци и издавачи, као и гост сајма, Андреј Базилевски. Могло се чути да је трновит пут књига савремених руских аутора до наших читалаца и зависи углавном од упорности и ентузијазма преводилаца.

ТРАДИЦИЈА И ЕВРОПА О књизи "У тражењу новог" Леона Којена, критичком издању песама Милана Ракића ("Чигоја"), су говорили Адријана Марчетић, Владимир Димитријевић, Драган Хамовић и аутор. - Којен је показао како се либерализам европског типа примењује на нашем тлу и како наши најбољи ствараоци те епохе успевају да остану у традицији и култури свога народа а да истовремено прихвате европске вредности. Сазнали смо како је један Ракић успео да на нови начин протумачи косовско предање што ће касније доказати и као конзул у Приштини и као учесник у ослобађању Косова 1912.

У ШЕСТ ТОМОВА ДЕСЕТ РОМАНА

ВЕЛИКО је задовољство за писца када се појаве његова изабрана дела, мада га то, пре свега, тера на помисао да ли је то све што је написао, коначни избор који се оглашава пре него што му је дошло стварно време - каже, за "Новости", Давид Албахари.

У сали "Иво Андрић" а потом на штанду издавача "Чаробне књиге", представио је шест томова Изабраних дела, у којима је сабрано десет његових најбољих романа, као и избор из прича:

- Када се појавио овај избор, прва помисао ми је била да ли ћу да наставим да пишем, и написати књиге које ће ући у неки будући избор. Засада ми остаје да наведем читаоце на другачије размишљање о мојим романима. Наиме, мислим да ће им бити занимљиво да читају заједно у једној књизи "Мамац" и "Цинк", "Снежног човека" и "Светског путника". То даје нову димензију ономе што сам постигао до сада као писац.

Албахари сматра да је за књигу, због читалаца, прави тренутак да се појави на Сајму, а да је то посебно важно и због библиотекара, који ће долазити на Сајам да набављају књиге и да се упознају са новом продукцијом.

- Мислим да су ове књиге, с обзиром да су у тврдом повезу, нешто што ће библиотекари пожелети да узму, јер су ранија издања, била у меком повезу и нису успевала да издрже све оне читалачке захвате које користе кад држе књигу у рукама - каже писац, додајући да ће, као и увек, на Сајму потражити има ли нешто ново од Бернхарда, у преводу на српски.

СТО ГОДИНА "МУМИНА" МЕЂУ бројним издавачима стрипа продукцијом се издвајају "Комико" и "Бесна кобила". Између два сајма "Комико" је издао десетак нових наслова међу којима је прва књига сабраних стрипова "Мумина" Туве и Ларса Јансон. Реч је о пустоловинама породице тролова, који су објављени на српском поводом 100 година од рођења Туве Јансон и 70 година од премијере "Мумина". Ту је и "Рогати бог" Сајмона Бизлија и "Ребетико" Давида Придома. У прстену Хале 1 са "Комиком" штанд дели и "Бесна кобила", издавач који је прошле године добио награду за најбоље домаће стрип издање за "Корпоративни пандемонијум". Код овог издавача се први пут у нашој историји појавио графички роман о Сарајевском атентату "Атентат" Бориса Станића и холандског историчара Гвида ван Хенгела. Издвајају се и графички романи "Зла берба" Паскала Рабатеа и "Моби Дик" Кристофа Шабутеа.

НОВО КОЛО АНТОЛОГИЈСКЕ ЕДИЦИЈЕ

НА платоу "Милоша Црњанског" Издавачки центар Матице српске је представио шесто коло антологијске едиције "Десет векова српске књижевности". Реч је о нових 12 књига од којих су две антологије. У једној су епске песме класичне десетерачке лепоте, удружене са песмама из рукописних и новијих збирки, а у другој су стихови и проза српских писаца 14. и 15. века. Својe књигe имаjу и Лукијан Мушицки и Драгутин Илић, a заједничке су добили Атанасије Стојковић, писац првог српског романа, и Јоаким Вујић, зачетник српског позоришта, као и Лаза Лазаревић са приповеткама и Јанко Веселиновић са "Хајдук Станком". О овој антологијској едицији су говорили њен уредник Миро Вуксановић, Александар Јерков и Петар Пијановић.

ОРИЛА СЕ "КАЉИНКА" ПОЧАСНИ гости Сајма књигу су коначно отворили своју душу - Халу два испунио је звук руских романси и народних песама. Публика је заједно са ансамблом "Сонцеворот" из Вологде певала "Каљинку" и најпознатије мелодије из филма "Цигани лете у небо".