Од Памука и Ека до Флаша Гордона
27. 10. 2015. у 20:30
Интересовање посетилаца трећег дана Сајма књига у Београду разнолико: траже се и домаћи и страни писци, студије, али и стрипови

НИ трећи сајамски дан нису обележиле велике гужве око штандова. Књижевна грозница још не тресе Београд, али издавачи примећују да они који долазе тачно знају шта желе.
Судећи по протеклим данима, потражња за књигама је, по речима Драгана Лакићевића, главног уредника СКЗ, на прошлогодишњем нивоу. Људи су нарочито куповали нову књиге Матије Бећковића "Три поеме" и Ђура Бодрожића "Српски идентитет". Показује се да овогодишњи адут ове куће "Катарина Безбрига" нобеловца Патрика Модијана испуњава очекивања: иако попуст није велики а сајамска цена је 750 динара, интересовање је значајно. Књизи за децу и одрасле посебну драж дају и маестралне илустрације Париза и Њујорка Жана Жака Сампреа, у чијем је духу и "Задругин" штанд.
Они који долазе до "Чаробне књиге", распитују се за њихов издавачки подухват: Изабрана дела Давида Албахарија у шест књига. Цена је 3.999 динара, али књиге могу да се купују и појединачно, за шта се читаоци у највећем броју случајева и одлучују.
- Ово су ипак књиге које се не купују сваке године - кажу нам из ове куће, тако да иду и комплети.
Изузетно интересовање на овом штанду влада и за скупа и луксузна издања стрипова "Рип Кирби", "Флаш Гордон" и Принц Валијант", а цена од око 1.000 динара по албуму не спречава фанове ових јунака.
"Дерета" има неколико адута међу којима предњаче романи Казуа Ишигура "Закопани џин", Џонатана Френзена "Корекције" и Александра Иличевског "Матис". Иако кошта 1.390 динара, Френзенов роман иде одлично, а како нам кажу у овој кући, добру рекламу им је направио Кустурица на отварању Сајма, назвавши Френзена новим Толстојем. Ишигуро се појављује новим романом после десет година ћутања, што је само по себи довољан мамац, а руски аутор Иличевски, иначе гост Сајма, писца је који је побрао све важне националне награде.
Издавач "Клио", засада, најбоље пролази са обимном књигом "Срби 1903-1914. Историја идеја" - колективно дело 22 научника, које је приредио Милош Ковић.
- То је сигурно књига која изазива широка интересовања и то се види по томе колико нас је људи звало у очекивању да се појави. Али оно што свакако није пријатно јесте цена од 2.750 динара. Чак и са попустом за многе читаоце она делује да је висока - каже нам директор Зоран Хамовић.
До овог штанда долазе и посетиоци који желе да купе историјско истраживање Јелице Новаковић и белгијског аутора Свена Петерса "Последице једног пуцња", посвећено стогодишњици Сарајевског атентата и његових последица у огледалу холандских и фламанских извора. Она је обимом мања и по цени ближа ширем читатељству.
Док код "Вулкана" читаоци иду на сигурно и највише траже "Нулти број" фамозног Умберта Ека, иако кошта 1.100 динара, код "Агоре" иду "на невиђено" и највише се продаје роман код нас непознатог америчког писца Ралфа Елисона "Невидљиви човек" (1.400). Читаоцима је довољан податак да је ово дело уврштено међу пет најзначајнијих романа 20. века
Они који долазе на штанд "Геопоетике", по правилу се распитују за турског нобеловца Орхана Памука и његов нови и, по оценама критачара, најбољи роман "Чудан осећај у мени". Читаоце не спречава ни то што је ова обимна књига, са сајамском ценом од 1.050 динара, једна од три најскупља наслова овог издавача. Уз Орхана, највише се траже књиге Руса Александра Гениса "Часови читања" и Ирачанина Хасана Бласима "Лудак са трга слободе".
АКАДЕМИК ДРАГОСЛАВ МИХАИЛОВИЋ И ПРОФЕСОР ДР ВЛАДЕТА ЈАНКОВИЋ ПОСЕТИЛИ ШТАНД "НОВОСТИ" ДОПРИНОСИТЕ ШИРЕЊУ ОПШТЕ КУЛТУРЕ МЕЂУ писцима који су посетили штанд "Новости", с интересовањем за наша најновија издања, били су и академик Драгослав Михаиловић и проф. др Владета Јанковић. Нескривено задовољство изазвала је чињеница да је Михаиловић већ купио књигу "Било је то овако" Мире Марковић, док је некадашњи амбасадор Србије у Британији и Ватикану, професор Јанковић, показао занимање за мемоарску прозу супруге Слободана Милошевића. Михаиловић је похвалио издавачку делатност "Вечерњих новости" уз напомену да наше књиге нису скупе и да радимо у корист читалаца. Посебно се заинтересовао за наше издање "Огледало Добрице Ћосића" Миливоја Павловића. ![]() |
ТО што су вас бомбардовали, био је за мене велики шок, и нисам могао ништа више да урадим за Србију, осим да преведем вашу поезију - рекао је руски песник и преводилац Андреј Базилевски, гост Београдског сајма књига.
Доктор филолошких наука, сарадник Института за светску књижевност "Максим Горки", при Руској академији наука, радо долази у нашу земљу:
- Србија је за мене топло место, овде се осећам најбоље - истакао је Базилевски приликом трибине у сали "Иво Андрић".

Његова издавачка кућа "Вахазар" предано ради на популаризацији српске књижевности у Русији. Објављене су књиге песама Рајка Петрова Нога, Ђорђа Сладоја, Бране Црнчевића, Стевана Раичковића, Матије Бећковића, Драгана Драгојловића, Радована Караџића...
- Стеван Раичковић и Душко Радовић су најближи мом сензибилитету, а од старијих издвајам Лазу Костића, Змаја, Шантића... Незаобилазна је и Десанка Максимовић - рекао је Базилевски.
Гост из Русије управо ради на Антологији српске поезије од 11. до 19 века, а веома је заинтересован и за дубровачку поезију:
- То је велики задатак, јер никад нисмо имали такву антологију. Биће ту и много народне поезије, а издање ће бити двојезично, са коментарима.
МИСЛЕ И ПИШУ ЋИРИЛИЦОМ![]() Борислав Максимовић, сарадник за културу и просвету представништва РС, као капитални издавачки подухват издвојио је књигу "Историја Републике Српске" Чедомира Антића и Ненада Кецмановића, у издању СКЗ. На штанду Републике Српске у четвртак ће бити одржан, сада већ традиционални, Пети п(ј)еснички сусрет, на ком могу да учествују сви песници на Сајму књига из Србије, РС, Црне Горе и расејања. Сусрет почиње у шест часова и трајаће докле буде песника који су се пријавили да говоре своју поезију, а биће представљена и књига прошлогодишњих учесника на маратону. |
Д. Збиљић
28.10.2015. 12:28
"Пиши као што говориш: ћирилицом!"Одлична порука. Али, очигледно, нема резултата те поруке, па Срби и у Републици Српској и у Републици Србији 90 одсто пишу хрватским абецедним писмом (гајицом). Зашто?Зато што су Срби после Новосадског договора о српскохрватском језику (1954) смишљено морали да приме налог о постепеној замени српске ћирилице хрватском латиницом. Тај је процес при крају. Проблем је у српској нормативи у којој је српски језик нормиран и на хрватском писму.
Коментари (1)