Српски језик је брига свих нас

НЕСУМЊИВО је да је лингвистичка струка у последњој деценији учинила за српски језик и писмо више него што је чињено претходних пола века.

Објављена су коло по коло, том по том, капитална дела која су недостајала: речник, правопис и нормативна граматика, те ијекавско издање “Нормативне граматике” које је у четвртак у Матици српској промовисано у оквиру "Дана Републике Српске у Србији". Упркос свему написаном и објављеном, у пракси српски језик и писмо још увек не стоје на чврстим ногама.

Људи из струке упозоравају да другачије неће ни бити док језичка политика не постане део националне политике чији циљ мора да буде очување језика и писма. У Србији и на целокупном српском говорном простору.

- Лингвистика јесте урадила оно што је неопходно за озбиљну језичку политику, али да би та политика била успешна, неопходно је да се организујемо на ширем плану, изван струке - каже проф. др Драган Станић, председник Матице српске.

То, по Станићевим речима, подразумева и активно учешће министарстава, првенствено Министарства културе, које би заједно са лингвистима, Матицом српском, Одбором за стандардизацију, САНУ и свим другим релевантним установама пратило спровођење нормативних аката везаних за писмо и језик.

- Ако таква сарадња буде успостављена и почне заједничка брига о језику, онда ћемо моћи да изменимо неке ствари које су кренуле врло лошим током - упозорава председник Матице српске. - Ако таквог договора не буде у скорије време, наша агонија, а нарочито је забрињавајућа судбина ћирилице, наставиће се.

И проф. др Срето Танасић сматра да се српски језик и писмо могу избавити из агоније упорним радом на проучавању, нормирању и неговању српског језика.

- Ниједна озбиљна нација ни држава неће запоставити свој језик под изговором глобализације - каже проф Танасић. - Предстоји нам борба да се српском језику у школама да више часова, као и да се тај предмет уведе на све факултете са програмима примереним одређеним врстама студија.

Академик Предраг Пипер указује на тенденцију, у последње време изражену у култури уопште, да се књижевни језик приближава говорном језику, па и сленгу.

- Неки то зову демократизацијом, а за мене је то вулгаризација - каже Пипер. - У последње време неки млади, дрчни лингвисти покушавају да наметну тезу да је нормирање језика врста расизма, те да треба пустити да се он развија спонтано и тржишно, па ко победи на крају.

Пипер истиче да није присталица те тзв. неолибералне лингвистике. Напротив. Срби треба да негују књижевни језик, јер ће наш језик и култура бити онакви какве их ми однегујемо.