Леонардо са Босфора

ПРОШЛУ годину Унеско је посветио Матракчи Насуху (Насух бин карађоз ал Боснави), обележавајући 450 година од смрти “Леонарда да Винчија са Истока”, како често зову овог турског уметника, научника и ратника. Иако је пореклом из Високог, крај Сарајева, дело овог писца, мислиоца, математичара, историчара, калиграфа, минијатуристе, картографа, топографа и мускетара, готово је непознато код нас, а београдској публици приближиће га поставка “Матракчи Насух: геније 16. века” у Етнографском музеју.

Путујућа изложба Удружења интеркултуралног уметничког дијалога из Истанбула, под покровитељством председништва Турске, претходно је представљена у Сарајеву, а догодине ће обићи и Рим, Анкару, Истанбул, Париз, Беч, Токио, Њујорк и Будимпешту. Тиме ће бити обележена и 450. годишњица смрти Сулејмана Првог, чије време је било обележено и необичном, ренесансном личношћу Матракчија.

Школован и ратнички обучаван у Дворској школи султана Бајазита Другог, као изузетно даровит истакао се на војничким играма у Египту, у време Селима Првог. Али, све своје таленте развиће у потпуности у доба Величанственог, кога је као ратник и добар познавалац израде и употребе оружја, пратио у походима на Багдад и Београд.

За свако место, на коме је војска логоровала, од Цариграда до Багдада (освајали су једним, а кући се враћали другим путем), Матракчи је направио мапу, а израдио је и рељефне карте терена. Цртао је и гостионице на путу до Будимпеште, али и Ницу, Тулон и Марсељ, које је посетио у дипломатским мисијама. Његова илустрација Цариграда са Златним рогом и прецизно уцртаном палатом Топкапи, Аја Софијом, Капали чаршијом, Старом палатом... непроцењив је документ о престоници истока тога времена.

Репродукције тих његових цртежа, изузетне ликовне, али и географско-топографске вредности, на поставци у Етнографском музеју представљене су на керамичким плочицама. Током две године припреме ове изложбе, израдило их је девет одабраних младих турских уметница. Посетиоци могу да се упуте и у Матракчијеву калиграфску вештину. До њега Турци су се служили искључиво иранским таликом, а као руководилац службе писара на Дивану, осмислио је нови тип калиграфског писма. Тим елегантим стилом бележио је своја филозофска запажања, изречена у готово поетским сликама.

ВОЈНИЧКЕ ИГРЕ СА ТОЉАГАМА

Надимак Ал-Матраки стекао је као аутор војничке игре “матрак”, која је служила као припрема за ратовање. Написао је и приручник за ову симулацију ратовања штаповима, тољагама и мачем.

Имао је дар и за конструисање машина, а прославио се изградњом две покретне тврђаве од папира, постављене на цариградском хиподрому поводом обрезивања Сулејманових синова Мустафе, Мехмеда и Селима. Тврђаве су имале по пет кула и четири капије, украшене зидове, а са различитих страна арене померале су се једна према другој. Кроз прву капију, током прославе, излазили су војници с мачевима, кроз другу они наоуржани буздованима, кроз трећу са оклопима и копљима, а кроз четврту - стрелци.