УОЧИ САЈМА КЊИГА: Подстакнуте нове чарке

Нетрпељивост између две асоцијације "произвођача" литературе, Удружења издавача и књижара Србије и Удружења професионалних издавача Србије, још једном је избила на видело. Тек што се стишала полемика (вођена у нашем листу) поводом представљања српске књижевности на минулим сајмовима књига у Москви и Пекингу, на шта је велике примедбе имао УИКС, протестним писмом огласио се УПИС, поводом предстојећег 60. Сајма књига у Београду. Разлог је, као и претходних година, ко ће, колико и на ком месту добити простора на великој манифестацији писане речи.

Чланови УПИС-а изразили су незадовољство захтевом Одбора Сајма књига да издавачи доставе завршне рачуне за прошлу годину. Позивајући се на критеријум "тржишне препознатљивости", Одбор је, по њиховом мишљењу, прекорачио границе своје надлежности, захтевајући оно што по закону припада другим установама. Истичући како одбори других културних манифестација, чији је оснивач Београд, не захтевају тржишну, већ културну препознатљивост и програмску релевантност, УО ове асоцијације констатује да је рад Одбора необјективан, јер у њему нису равноправно заступљени заступници свих удружења издавача и да би требало преиспитати одлуку о његовом именовању. Председник УО УПИС је Зоран Хамовић, а чланови Бора Бабић (потпредседница), Петар Живадиновић, Владислав Бајац и Гојко Божовић.

На челу Одбора Београдског сајма књига је проф. др Зоран Аврамовић, социолог, а чланови су Младен Весковић (из Министарства културе), Јасмина Нинков (директорка Библиотеке града Београда), др Вук Вукићевић, генерални секретар Удружења издавача и књижара Србије и Данка Селић, генерална директорка "Београдског сајма". С обзиром на то да је Аврамовић на службеном путу у Јужној Кореји, одговор на протест УПИС-а добили смо од др Маје Радонић, помоћника уредника и пи-ара "Београдског сајма књига". У њеном саопштењу се наводи да је критеријум тржишне препознатљивости само један од параметара на основу којих се додељује издавачки простор. Поред овог важе и други критеријуми међу којима су традиција и поштовање правила Београдског сајма књига, година оснивања издавача као и награде које је добио, квалитет објављених наслова, књиге домаћих аутора преведене у иностранству.

ТРЖИШТЕ

- У жељи да се подстакне легално пословање у издаваштву, као делу креативне индустрије, приликом расподеле простора се узимају и подаци који говоре о тржишној препознатљивости и тиме се уважава легално пословање и запошљавање, што свакако доприноси борби против сиве економије у издаваштву - истиче се у саопштењу Маје Радонић, пи-ара Сајма књига.