Уликсове филмске тајне

МАДА су према књижевним делима Џејмса Џојса снимани филмови, екранизације нису побудиле пажњу синеаста или мислилаца да о књижевном делу хировитог и умног писца проговоре и са становишта везе Џојса и филма - сматра редитељ и критичар Никола Лоренцин. Познати аутор ову "неправду" исправља својом књигом једноставног назива, али "џојсовске структуре" - "Џејмс Џојс и филм", коју је недавно објавио Филмски центар Србије.

Славни ирски писац, аутор култних романа "Уликс", "Финеганово бдење", "Портрет уметника у младости", и збиркр приповедака "Даблинци"... вишеструко је повезан са светом покретних слика, без обзира на ти што, по речима Лоренцина, можемо говорити само о "латентном филму" у његовим књигама.

- Небројени су филмски "испади" у Џојсовом књижевном раду: провоцирајуће алузије, поређења, прожимања, додири или наговештаји могућег филмописања, изражавање које је блиско филмском делу.

У својој књизи, аутор се, како сам каже, не бави питањима могућих екранизација, већ само запажањима о Џојсу као могућем синеасти и о синеастичкој нарави његовог књижевног дела.

Ирски писац се, по одласку из родног Даблина, 1904. (са вољеном Нором) накратко скрасио у Пули. Аутор се пита да ли се управо на овом месту догодио његов први озбиљни сусрет са кинематографијом.

- Под светлима великог "Електро-биоскопа" браће Лифка, Џојс је, крајем 1904. на пулском тргу, широм отворених очију, сањарио о непознатом и новом свету.

Лоренцин бележи и један важан податак из биографије творца "Уликса" који, и на прагматичан начин, доказује везу писца и филма: Џојс је, уз подршку италијанских бизнисмена, крајем 1909. у Даблину отворио "Кинематограф Волта", први биоскоп у Ирској.

- Раскошни биоскоп био је смештен у центру Даблина. Сачуван је и програм филмова одабраних за свечано отварање, а сам писац је осмислио плакате и исписао наслове филмова за прву представу.

Мада је једно време био и менаџер, славни Ирац је брзо напустио ове "мутне и турбулентне воде непосредног рада на филму". По Лоренциновим речима, Џојс је још дубље заронио у свет покретних слика током свог вишегодишњег живота у Паризу (од 1920. до 1940), и тада филмској метрополи.

- Сва значајна, разуздана и суптилна кинематографска збивања догађају се пред њим: од оних техничке природе до настанка звучног филма.

Није пуно недостајало па да се прва екранизација неких Џојсових страница догоди деценијама раније, и то у режији чувеног Сергеја Ејзенштајна.

- Три године после великог успеха филма "Оклопњача Потемкин", Џојс је у свом дому у Паризу крајем 1929. угостио славног руског редитеља. Две сродне душе расправљале су о могућности да "Уликс" долута и до кинематографских обала - пише Лоренцин.

Џојсови на окупу

Руски редитељ је био импресиониран Џојсовом техником "тока свести", па је на основу унутрашњег монолога главног јунака Леополда Блума, наводно, био написао и прву верзију сценарија. До сарадње ипак није дошло, а екранизација Џојсовог дела догодила се тек 35 година касније.

- Временски, према годинама рођења и стасавања, писац је био сведок појаве биоскопа и био је у прилици да у дугом времену следи траг претварања овог "чуда технике" у суптилну и свемогућу машину којом ће настајати нови светови и нове стварности - пише Лоренцин.

Ирски писац је, наводи аутор, у својој литератури "користио" филм и поступке изражавања, али истовремено није показивао интересовање за директним ангажовањем у седмој уметности.

- Није предузимао ништа како би се изразио непосредно, сценаријем или адаптацијом својих романа, чак ни каснијих година, када су његова дела стекла велики углед, а најчувенији синеасти долазили да преговарају о екранизацијама.

Јер, Џојс је, каже Лоренцин, "био литерарни човек који је у царству језика већ могао засести на сваки трон".