Миломир Краговић: „Олуја” за један дан

ВИШЕ знамо како ће изгледати црна победничка парада у Книну, шта ће певати чимбеник Марко Перковић Томпсон, како ће се обући госпођа Колинда, да ли је стројеви корак увежбала тамошња војска, хоће ли бити изравног телевизијског преноса - него избегличко стање у Србији.

Да није "Веритаса" и упорног истраживача Саве Штрпца држава не би имала ни списак убијених и прогнаних Срба. Невероватно!

До сада су објављена само три романа о геноцидној акцији хрватске војске. Први је написао Јован Радуловић "Од Огњене до Благе Марије", други горепотписани - "Деца олује", а трећи Александра Мандић "Одрешена неман". Овоме би требало придодати песника Ненада Грујичића који је ових дана објавио антологију избегличке поезије "Прогнани Орфеји". Ту је и аутентична документарна продукција поменутог центра "Веритас".

Где су историјске књиге? Има ли о "Олуји" и "Бљеску" бар цртица у дечјим читанкама за неки разред? Да ли је многопрозивано Министарство културе Србије понудило средства за снимање филма о трагедији Срба? Да ли је држава одабрала књигу која би се превела на све релевантне светске језике како би се сазнала истина о страдању?

Нема озбиљног државног пројекта како би "Олуја" постала део нашег памћења.

Замислите да су, не дај боже, овако уништавани Французи. Цео свет би знао сваки детаљ. Нормално.

Каже академик Душан Ковачевић: "Благо оном ко не мора свој родни крај да сања".

"Олује" се присећамо на сва звона само на дан годишњице. Зар такво понашање није национална срамота?