Одлазак Милана Комненића

ПОСЛЕ тешке болести у Београду је, у петак ујутру, у 75. години преминуо Милан Комненић, истакнути песник, преводилац, есејиста, који је оставио трага и у политичком животу.

Рођен у Пилатовцу код Билеће у Црној Гори, дипломирао је на Филолошком факултету у Београду, био уредник у издавачкој кући "Просвета", где је покренуо три знамените едиције: "Еротикон", "Просвета" и "Хиспаноамерички роман", уређивао је и књижевне часописе "Видици", "Дело" и Реласион", а радио је и као предавач на универзитетима у Француској, Италији и САД.

Као песник огласио се 1966. збирком "Ноћ писана ноћу", после које је објавио још многобројне песничке књиге, међу којима су "Гвоздена лоза", Тапија о извору", "Ти, риђокоса олујо", "Мамуза за њене сапи", "Изгон", "Узнесење", "Јека"... Аутор је антологије новијег српског песништва, а превео је више од педесет књига са италијанског, француског, шпанског и немачког језика. Како су критичари оценили, његове прве песме теже да обнове неправедно заборављену прошлост, док се касније окренуо другим темама. Добитник је књижевних награда "Младост", "Исидора Секулић" и "Милан Ракић", "Велика Базјашка повеља" и награде за преводилаштво "Милош Ђурић".

Остаће упамћен и организатор многобројних изложби слика наших познатих уметника у свету, о чијим радовима је писао запажене текстове.

Као један од најистакнутијих чланова СПО, и оснивач странке са Вуком Драшковићем, био је савезни секретар за информације СР Југославије (1999), а у прелазној влади после 5. октобра 2000, обављао је дужност министра културе.

Породици Милана Комненића, министар културе и информисања Иван Тасовац, упутио је телеграм саучешћа, у којем се наводи да је Комненић кроз поезију, есеје, рад у издаваштву и политички ангажман покушао да нађе одговоре на сложена питања историјске судбине народа.

- Опраштамо се од човека који је својим радом значајно допринео српској култури и демократском преображају друштва - навео је Тасовац.

Датум и место сахране биће накнадно саопштени.