Култура

Сјај и усуд Романових

Б. ЂОРЂЕВИЋ

16. 07. 2015. у 22:16

У крипти Храма Светог Саве сутра се отвара изложба о четири стотине година руског царства. "Буђењу сећања" претходи литургија коју у помен мученицима служи патријарх Иринеј

ИСТОРИЈСКЕ везе које постоје између Срба и Руског царства су веома дубоке. Оне су пролазиле кроз одређене мене, имале своје узлете и падове, али остаје чињеница да су две тако неравноправне државе и два народа, по моћи, богатству, војној сили и пространству, многе нити спајале - каже, за "Новости", Драгомир Ацовић уочи монументалне изложбе "Четири века дома Романових - Буђење сећања", која се поставља у крипти Храма Светог Саве. Она ће овом приликом први пут бити отворена за јавност.

Ова изложба биће отворена сутра, 17. јула, у 12 сати, поводом 400 година од ступања на руски престо династије Романових, на дан мучеништва и прослављења Светог цара Николаја Другог Романова и његовe породице и сапатника у страдалништву. Пре тога, у 9 сати, патријарх српски Иринеј служиће Свету архијерејску литургију у великој цркви спомен-храма.

Српски народ са Русијом повезивале су бројне нити током владавине Романових, посебно за време ратова за ослобођење и независност, односно Великог рата, када је Николај Други стао у заштиту Србије у време када јој је претило уништење.

НИ ОДБРАНА, НИ НАПАД САМА по себи, изложба нити Романове брани нити их напада, али покушава да каже једну ствар: немојте тако децидирано доносити судове само на бази онога што сте прочитали у новинама. Видећете да има много ствари и да их морате разумети без обзира на то што се ради о самодршцима, аутократорима. Ако погледате само последњег Николаја Другог: био је неуспешан цар, али је био егземпларан човек. Немојте занемарити да неко може бити лош на функцији, али ако је био добар као човек, већ је смисао свог постојања апсолвирао. Своје лоше царовање платио је животом, својим и своје породице. Колико знате лоших председника који су сносили било какве консеквенце свог лошег председниковања - пита се Ацовић.

- Када данас говоримо о тим везама, стално смо у опасности, као што смо вазда и били, да те везе стављамо у службу садашње ситуације или времена које памтимо. Међутим, не може се тако радити. Постоје ствари које остају забележене, које представљају суму историјског искуства и према томе се треба односити са одређеним поштовањем - каже Ацовић.

Поставка је склопљена из блока историјских фотографија Карла Буле, који је у дужем периоду био званични фотограф царског двора, а делом од оригиналних фотографија, репродукција, копија уметничких слика, графика и других илустративних материјала, који прекривају 216 метара паноа. Пре настанка фотографије имали смо само уметничка дела, а у последњих двадесетак година руски уметници створили су галерију радова о судбини последњег цара и нације која је доживела смак света.

Посетиоци ће бити у прилици да уплове у време првог цара из династије, Михаила Фјодоровича Романова, који је сео на престо 1613. године, да се упознају са незаобилазним Петром Великим, па са Катарином Великом, затим са целом серијом царева из 19. века, од Александра Првог...

- За време владавине те династије, која је била у многим стварима веома успешна а у многим другим веома неуспешна, чак и грозоморна, једна регионална сила какво је било Московско царство, постала је светска сила - Руска империја. Та империја је у тренутку свог највећег пространства, за време Александра Другог 1866. године, покривала 22 милиона и седам стотина хиљада квадратних километара! Ако знате која је површина данашње Србије, биће вам јасно о чему причамо. После тога продали су Аљаску и површина се знатно смањила - подсећа Ацовић.

РУСКА ЦАРСКА АКАДЕМИЈА ИЗЛОЖБА се одржава у организацији Друштва за подизање Храма Светог Саве, на чијем се челу налазе патријарх српски и председник републике, а биће отворена за јавност до 30. јула. Ово друштво основано је пре 109 година, а када је први пут расписиван конкурс за пројекат храма 1905. године, обратило се Руској царској академији уметности у Петрограду: - Од тада постоји веза између царске академије и нашег друштва. Данас се то очитује у чињеници да то исто друштво и наследник царске академије сарађују на програму довршења Храма Светог Саве и академија је добила задужење да уради мозаичко опремање унутрашњости. Та академија је потекла из оне коју је основала царица Катарина Велика, што је још једна веза - каже Ацовић.

Ако се у обзир узме да се 400. годишњица навршила 2013, у фокусу је онда други део имена изложбе: "Буђење сећања". Изложба, по Ацовићевим речима, има за циљ да подстакне људе да о читавом периоду владавине династије Романових и нарочито о последњем владару из те династије Николају Другом, покушају да сазнају нешто више:

- Да се присете онога што су некада и знали па заборавили, али изнад свега да се запитају зашто постоји толико ствари које не знају, јер историја Романових није само историја руског царства.

Једна од четири изложбене зоне посвећена је времену страдања последњег руског цара Николаја Другог и времену прослављења, али не више као земаљских владара него као небеских мученика.

- Уништење царске породице је почело 13. јула 1918, а 17. јула су убијени цар, царица и њихово петоро деце. То је датум када их прослављамо као мученике и светитеље које је канонизовала руска црква. На паноу су слике 20 чланова те породице који су побијени у року од шест месеци. За неке од њих се и не зна ко их је ни где их је убио, зна се само да су "пропали у земљу". Изложили смо и фотографије и сећање на људе који су побијени заједно са њима само зато што су били с њима: и морнара који је био само задужен да болесног царевића носи или гура у колицима, и лекара који их је лечио, и професорку која им је предавакла стране језике. Сви су побијени, и служавка и кувар и лакеј и пас! И то је образложено револуционарном правдом. Нема правде која може да образложи убиство, а кад се ради о убиству деце, онда тај злочин вапије до неба - каже Ацовић.