Видици Калемегдана

У НАСТОЈАЊУ да уведе читаоце у препознавање Милоша Црњанског у своме времену, помогне да се он као личност и писац данас боље прими и разуме, Мирко Магарашевић је саставио књигу есеја "Трагом Црњанског", коју је објавила "Академска књига".

Кроз шеснаест есеја, овај песник, есејиста, књижевни критичар, путописац и преводилац, потрудио се да осветли онај део породичне приватности Црњанског са породицом Магарашевић, који је до сада био сасвим непознат; да открије колико је Црњански осећао и волео Београд ког више нема; да прошири досадашње увиде у поеме "Стражилово", "Ламент над Београдом"; утврди однос Исидоре Секулић према путопису "Љубав у Тоскани" и став Павловићеве Антологије (1964) према поетици Црњанског, да тумачи и изворно документаран и висок књижевни значај "Ембахада"...

- Црњански је својеврстан писац поетике Београда и пре свега видика калемегданских. За њега су отаџбинска виђења Стражилова, Београда и судбине српске у расејању, поетички пресудни, а судбински и национално кључни - каже за "Новости" Магарашевић поводом своје књиге која се састоји из две групе есеја.

Првих осам су интимно-породични и осветљавају познанство, пријатељство и породичну везу брачнога пара Црњански са породицом Магарашевић, по женској линији - преко ауторове мајке.

- Ја сам Црњанског имао част да упознам у раној младости, већ далеке 1966. године, када се по повратку из Лондона, поново, после више од 25 година, срео и загрлио са мојим родитељима - каже нам Магарашевић. - У складу са овим развија се и та поменута прва група интимних, портретних есеја Црњанског, мојих родитеља и шире родбине. У тим текстовима посебно се издвајају четири моја сусрета са Црњанским, лепа околност да је он лично држао поздравну реч при мом пријему у УКС, 1970. године. Интересантан је и есеј "Струганов и Црњански", као и "Мој отац о Милошу Црњанском, лично".

У другом делу ове књиге, по ауторовим речима, налази се, такође, симетричних осам есеја, почев од "Црњански о Београду", "Записи о поеми Стражилово" и "Увод у Ембахаде", као и "Како је Црњански видео Београд 1936", у свом бедекеру на француском језику који је тада био намењен међународној европској дипломатији.

- Ту је и детаљна анализа чувене поеме "Ламент над Београдом", као и есеј "Црњански, данас" у коме се осветљава позитивна и негативна улога српске књижевне критике према укупном делу овог писца - каже Магарашевић.

НЕПОЗНАТЕ ФОТОГРАФИЈЕ

- НА крају књиге је дата необична серија приложених биографија свих оних личности које су биле у ближем додиру са Црњанским. Ту је и нијансиран предметно-тематски регистар који је било бар исто толико тешко саставити као и поменутих 16 есеја, а у прилогу за читаоца су дате и непознате фотографије Црњанског са посветама и факсимилима великог писца - каже Магарашевић.