Етнографски музеј: Библиотека у подруму, експонати на тавану

ОПШТЕ је познато да зграде у којима су смештени наши музеји вапе за обновом, јер се у њих деценијама није улагало. Претходно искуство говори да тамо где су се “отворила” градилишта, музејске поставке су се затвориле за публику. И то стање траје годинама. Етнографски музеј у Београду недавно је ушао у фазу припреме за овај посао, што је многе запослене подстакло да изразе забринутост да не доживи судбину Народног или Музеја савремене уметности.

Запослени страхују да се новац не потроши на разноразне пројекте, који никада неће бити реализовани. Као пример наводе реконструкцију Народног музеја, током које су бачени милиони евра на сада већ потпуно бескорисне папире, а да ни цигла на згради није замењена. Зато питају да ли је планом предвиђено колико новца долази за пројекте, па за адаптацију и када ће све бити завршено. Питају и ко је гарант и чиме би гарантовао.

- Ако се крене у адаптацију, требало би ићи поступно, део по део простора, како средства пристижу - предлаже Мирослав Митровић, музејски саветник у Етнографском музеју. - Тиме се основна делатност Музеја не би реметила. Следећи корак би увек требало да буде на основу унапред уплаћених средстава за тај део објекта, па кад се заврши, наставити даље.

Планирано је да се адаптација ове установе реализује током 2017, а по речима др Мирјане Менковић, в. д. директора Музеја, фирма “Шипинг” тренутно ради пројекат постојећег стања. Менковићева категорично тврди да ово предузеће само “снима” постојеће стање, а да се о пренамени простора још и не разговара.

“Новости” су, међутим, добили копије планова који то демантују. Ко их је, ако није “Шипинг”, урадио и зашто - не знамо! У њима се види да се интензивно предлаже и планира пренамена простора. Фордова сала, у приземљу, требало би да буде претворена у продавницу. У приземљу ће се одржавати гостујуће, а на међуспрату повремене изложбе. Стална поставка преселила би се на други спрат. Уколико би се овај предлог реализовао, једна од најопремљенијих стручних библиотека са фондом од 60.000 књига, смештена у лепом простору на 200 квадрата, преселиће се у упола мање просторије у подруму, док би депои били смештени на тавану.

- Мене све ово подсећа на “рупу за прање пара” - каже др Весна Марјановић, музејски саветник. - Живимо у земљи Србији, криза је и важно је да се ураде само ургентне ствари. Музеју је, пре свега, хитно потребна замена дотрајалих инсталација, а не селидба библиотеке и конзерваторских радионица у подрум. Предлог да депои буду одмах испод крова није добар. Увек је боље да ту буду канцеларије кустоса, а депои заштићени на нижим спратовима.

Саговорница подсећа да је садашња директорка у в. д. статусу и да ће ускоро бити расписан конкурс за првог човека ове установе.

- Да ли Мирјана Менковић има јасну потврду да ће бити изабрана по конкурсу када храбро улази у предлоге пренамене простора? Да ли је требало сачекати конкурс и видети и друге понуђене визије рада Музеја и његовог ширења у будућности? Да ли Министарство културе може да гарантује ако се започну радови у статусу в. д. директора, дакле привременог стања, да ће наставити са финансирањем и ако се ситуација на том плану промени и дође до других, можда квалитетнијих визија рада наше националне установе - пита Марјановићева.

И Мирославу Митровићу није јасно шта ће се добити са пренаменом простора у згради на Студентском тргу:

- Ову прилично усамљену идеју требало би ставити пред стручно веће Музеја и ширу јавност. На тај начин би се разјасниле недоумице, а не да се, као сада, о томе прича “по ходницима”.

В. д. директора Музеја обећава да ће се то ускоро и догодити:

- Основни циљ адаптације је да добијемо хи­љаду квадрата новог простора за депое и сталну поставку. Радимо темељно, а будући да је овај пројекат тек на почетку, подложан је изменама. Сваки конструктиван пред­лог је добродошао.

ПОДСТАНАРИ НЕ ИЗЛАЗЕ

Зграда Етнографског музеја је споменик културе и припадала је Београдској берзи. Дата је на коришћење општини Стари град, а она ју је уступила Музеју. Подстанари овог подстанара већ годинама су Удружење драмских уметника и издавач “Чигоја штампа”.

- Уговор који смо имали са Удружењем драмских уметника истекао је прошле године - објашњава Мирјана Менковић. - Они се још нису иселили, а престали су да испуњавају подстанарске обавезе. Нудимо им алтернативан простор, али они нису заинтересовани. Са “Чигојом” је 2013. потписан уговор о сарадњи на четири године, тако да ће до 2017. сигурно остати овде.