Представљено допуњено издање књиге Фајронт у Сарајеву
03. 03. 2015. у 20:23
Др Неле Карајлић: Да сам је раније написао била би промашај, пуна туге и беса

Вуле Журић, Ратко Дмитровић, Неле Карајлић и Дејан Папић на представљању књиге у Делфи кафеу Фото: П. МИТИЋ
ЕКСПЛОЗИЈА успеха коју је доживела аутобиографија Др Нелета Карајлића "Фајронт у Сарајеву", у издању "Лагуне" и Компаније "Новости", потврђена је промоцијом шестог, допуњеног издања, у Делфи кафеу, у Студентском културном центру.
Затворен је један круг од првог представљања у СКЦ-у, у јуну прошле године, а књига се данас ближи стохиљадитом продатом примерку. Неле је са њом прошао Србију уздуж и попреко, Републику Српску, Канаду, чека га Будимпешта... Примио је хиљаде писама од одушевљених читалаца, и, може се рећи, због ње једва извукао живу главу из родног Сарајева.
Као захвалност публици, аутор је за ово специјално издање написао поговор у ком разматра све оно што је књигу пратило, а на крају је убацио и писмо једне читатељке.
- За популарност "Фајронта" криви су феномен града Сарајева који није имао ни у једном сегменту предиспозицију да постане омиљен у бившој Југославији, а то је постао. Затим феномен магичних осамдесетих које памтимо као да су биле неко златно доба, па Југославија у којој смо имали много више простора и ваздуха да дишемо, рокенрол који је био врста религије у том времену, а у склопу с тим и "Забрањено пушење" и "Топ листа надреалиста", као највећи хумористички пројекат у Југи. Све то, плус мој стил писања из кога је непланирано исцурила носталгија, учинило је књигу примамљивом - рекао је Карајлић.
Да је ову аутобиографију написао пре двадесет година, додао је, био би то промашај, а књига би била горка, препуна једа, туге и беса:
- Сад је много лакше са ове дистанце, али покретање тих питања изазива једнако бурну реакцију као и пре двадесет година када су се први неспоразуми и анимозитети претворили у ратни сукоб.
Популарност ове књиге сагледао је и Ратко Дмитровић, генерални директор и главни уредник "Новости", објаснивши како су прича која је везана за књигу, и Неле као главни лик, са литерарно-документаристичког, отклизали на друштвено-политички колосек.
- Дотакли су се националног. Неле је као сведок врло непријатан за оне који га данас у Сарајеву не воле. У свом роману говори о Сарајеву пре почетка рата, мало се задржава на преломним тренуцима, покушава да објасни шта ће се догодити, и одлази из овог града. На питања зашто је отишао у Београд одговара да је то учинио зато што је знао да га ту неће спречавати да има право на мишљење. Он говори о једној жртви, о српској страни, на начин сведока из првог реда, са бине. И то је проблем код оних Сарајлија који су свесни да су изгубили једно велико име које је Сарајево чинило Сарајевом - рекао је Дмитровић.
"Фајронт у Сарајеву" био је, по речима Дејана Папића, директора "Лагуне", најпродаванија књига у прошлој години:
- Неле је унео срце у ову књигу, испричао потпуно личну и непристрасну причу о Сарајеву пре рата, и вратио нас у нека боља времена. Исказао се као зрео писац.
Говорећи као уредник књиге о многобројним промоцијама, Вуле Журић је описао како се оне претварају у неку врсту друштвеног покрета.
- Већина људи долази због рокенрола. Не интересује их ко је које вере, него се сећају концерата, види се да живе аутентичан живот који не би био такав да није било и "Забрањеног пушења". Колико је Неле озбиљно схватио свој књижевни задатак, видим и у његовом одласку у Сарајево једне недеље, коју бих назвао: "Недеља кад је дошао Неле", да до краја провери наслов своје књиге - рекао је Журић.
ЗАШТИТНИ ЗНАК
ОПИСУЈУЋИ недавну посету Сарајеву, Неле је рекао:
- Занимљива и весела ноћ у чијој суштини стоји тај кључни проблем који Сарајево има: да их мој сваки наступ и физички долазак, подсећа на оно што би они волели да јесу, али су далеко од тога. Ја сам им заштитни знак. Без мене они су без идентитета, као личност без слике у легитимацији, и то знају. А најгоре што знају је да ће ово што сам написао о Сарајеву бити и за 50 година вероватно једино штиво о том граду. Не да доле нема добрих писаца, него се бојим да неће имати шта да пишу.