Ломпар: Цензорске очи хрватске културе

НАУЧНА књига која је недавно изазвала жестоке реакције у хрватској јавности и политичком врху ове земље - "Историја дубровачке књижевности" универзитетског професора Злате Бојовић, јуче је представљена у просторијама издавача Српске књижевне задруге.

Оптужбе из Хрватске да је њено дело "иредентистички, империјалистички покушај узимања туђе баштине", професорка Бојовић није желела да коментарише, али је то пред новинарима учинио секретар СКЗ Мило Ломпар.

По Ломпаровим речима, ауторка је опрезно, обзирно, скрупулозно и чињенично пописала сва битна места у везама српске културне традиције са дубровачком књижевношћу, као и присуство српског књижевног филолошког облика постојања унутар саме те традиције.

- Она је од почетка до краја посматрала дубровачку књижевност као самосталан и аутохтон феномен, као књижевност која у много чему има гранична и мултикултурна својства, и у том смислу је остала верна једној традицији београдске књижевно-историјске школе која је била често излагана политичким и идеолошким пристисцима - рекао и Ломпар и наставио: - Били смо сведоци политичких реакција на појаву ове књиге са највиших места хрватског парламентаризма (Хрватског сабора) и са највиших места хрватске извршне власти (председник хрватске владе), који су непримереним и неуљудним тоном и опхођењем хтели да доведу у питање право једног научника да говори у складу са својим знањем, једне средине да оцењује оно што се догодило у прошлости и најстаријег српског издавача да том мишљењу стане уз бок. Та чињеница има своју традицију која траје веома дуго и чије основе можемо проналазити у давнашњим одлукама из 1949. године ЦК СКЈ, о томе да се дубровачка књижевност мора посматрати само и искључиво као део хрватске књижевности и да о њој морају писати само хрватски књижевни историчари.

- Отуд је и књига професора Драгољуба Павловића "Старија југословенска књижевност" из 1971. била мета оштрих напада из Загреба. Тој традицији припадају и ове најновије политичке реакције, и оне показују да смо ми и данас као 1949, 1967, 1971, непрестано посматрани цензорским очима хрватске културне политике. То је нешто чему се природна научна савест као и начело слободе у научним и јавним пословима по природи људскога достојанства мора противити - закључио је Ломпар.

ДВА ВЕКА ЧЕКАЊА

- На ову историју се чекало 200 година. Она се завршила почетком 19. века и током више од два века није дефинисана као целина. Када читате дубровачке писце увидите да они говоре исто као ми, само што су ијекавци. Довољно је да на сцени гледате "Дунда Мароја", и схватите да су то актуелне теме. Дубровачка књижевност је преживела као и свака књижевност, оним што је у њој свевремено, што се издигне изнад тренутка. Она је занимљива и својом унутрашњошћу, јер је сачувала један свет и показала како се развијао, узносио и како је најзад одумирао и пропадао - рекла је за "Новости" Злата Бојовић о књизи у којој описује период од 15. до 18. века.