Биографија краљевог библиотекара

ПИСАЦ, филозоф, библиотекар, народни посланик, сенатор, министар и државни саветник, Добросав М. Ружић (Чачак, 1854 - Крушевац, 1918), био је истакнута личност у културном и политичком животу Србије с краја 19. и почетком 20. века, али његово је име данас готово сасвим заборављено.

Ту неправду потрудио се да исправи Слободан Радовић, дугогодишњи управник ужичке Народне библиотеке, у монографији "Краљев библиотекар: из живота Добросава Ружића", коју је објавила градска библиотека "Владислав Петковић Дис" из Чачка. Ова биографска прича штампана је поводом обележавања стогодишњице почетка Првог светског рата и 160. годишњице Ружићевог рођења.

У нараштају младих Срба, како пише Радовић, који су се осамдесетих година 19. века школовали у Цириху, Женеви, Минхену, Лајпцигу или Јени, тамо формирали своје "ђачке колоније", осетили "дух Цириха", веровали у моћ науке и позитивистичку филозофију, био је и Добросав Ружић. По повратку у домовину, каријеру гимназијског професора почео је у Ужицу. Припадао је оној генерацији младих, "нових људи", који су по доласку у малену Србију уочили велико заостајање за Западом, и настојали да превођењем, науком и књижевношћу Европу приближе својој земљи.

Као европски ђак доситејевског духа, Ружић се убрзо нашао у скоро свим важним токовима свога времена, дописивао се са знаменитим личностима из Србије и Европе, пропагирао природне науке, написао уџбеник зоологије, преводио дела Хекела и Дренера, популарисао дарвинизам код нас, обрађивао феминистичке теме, утирао пут српском библиотекарству, а његова је заслуга и што је у вихору Првог светског рата сачувано Мирослављево јеванђеље. Аутор је више од 200 књижевних и научних дела, а међу њима су књига "Ђердани", драма "Стефан Дечански: трагедија у четири чина", путопис "По Црној Гори: од Златибора до Ловћена и Скадра".

Био је близак пријатељ краља Петра Првог Карађорђевића, а по речима рецензента Маријане Матовић, узрок Ружићеве скрајнутости можда треба тражити и у тој чињеници, као и у дугом временском ходу током којега је део његовог богатог опуса неповратно изгубљен.

ТАСТ МИЛОША ЦРЊАНСКОГ

Ружићева кћерка Анка путовала је, са двоје деце, бродом "Италија" на коме је био и песник Дис. Сви су трагично настрадали на торпедованом броду 1917, у Јонском мору. Његова друга кћерка Видосава била је удата за Милоша Црњанског, а син Драгослав био је секретар великог писца, и у његово име преговарао са издавачима. Син Јован био је фудбалер и 1913. одиграо прву званичну фудбалску утакмицу у првом тиму Велике Србије, а касније као први српски интернационалац играо у Француској.