Мирјана Уакнин: Српска пића за Кундеру

ПАРИЗ
ОД СТАЛНОГ ДОПИСНИКА
ЖИВОТ пише романе, али и преводе. О томе најбоље може да посведочи Мирјана Уакнин, рођена Београђанка која већ 25 година, из Града светлости, чини приступачнијом француску литературу нашим читаоцима. Стицај околности и сплет судбине желе да некад на површину испливамо захваљујући туђим успесима, иако смо сопственим радом то одавно заслужили. Управо то се догодило Мирјани Уакнин, када је Шведска краљевска академија недавно одликовала француског писца Патрика Модијана Нобеловом наградом. А српски читаоци Модијана, као уосталом и славног Милана Кундеру из његовог француског периода, познају баш из Мирјаниних превода.

- Првог тренутка скоро да нисам могла да поверујем да је Модијано добио Нобелову награду, мада сам потајно веровала да ће то једнога дана бити могуће. Добио је место које заслужује и веома сам срећна због тога. Драго ми је што су успели да виде тог скромног човека, потпуно склоњеног од медијске хуке и буке, некога ко скромно ради свој посао и иде својим путем. Скоро да сам песимистички поверовала да наша епоха нема слуха за такву врсту људи, скромних, који још увек пишу руком, којима су све машине стране, који потпуно живе у сенци свих великих догађаја и хватају само праве одјеке наших живота - истиче Мирјана Уакнин у разговору за “Новости”.

Патрик Модијано је био њен лични избор, па се може закључити да га је “приметила” још пре чланова одбора Шведске краљевске академије:

- Може се тако рећи, иако звучни нескромно. “Дора Брудер” је, у погледу поступка, теме, језика и начина на који се пише роман, за мене била потпуно откриће и уметнички шок. Све његове књиге касније су то потврђивале. То је писац који се никада не задржава на једном освојеном проседеу. Увек мења поступак, незаустављиво ради на реченици и ритму. Све је ближи поезији, и све тежи за преводиоца. Треба дубоко и пажљиво у себи осетити тај ритам, пре него што се уопште прихвати да се преводе његова дела.

У Модијану је, каже, открила носталгију за Паризом који је, иако пуно мрачнији и много мање леп, у временима о којима пише, био, можда, аутентичнији и тајанственији. По много чему разликује се од других писаца.

- Сви ликови у његовим романима, и мушки и женски, његови су двојници. Пише вечиту причу свог живота, рањивог, несрећног детета, ког су родитељи напуштали, препуштали и запуштали. Имамо пред собом човека који се, пишући, не плаши да покаже своју рањивост. Данас, у овом свету у ком су сви суперхероји, када на друштвеним мрежама и свуда око нас морамо да покажемо само своје најјаче стране, велика је храброст открити своје рањиво срце, болове и туге. Све оно што свако од нас носи, а можда неће да призна - указује Уакнинова.

За Модијана каже да је изузетно племенит и танан човек, веома стидљив, који стално мисли да му је указано превише пажње. Да би радио, мора да живи у миру, изолован, у кругу породице, љубоморно чувајући свој приватни живот који је једино место његове слободе.

Мирјана Уакнин је до Модијана дошла захваљујући својим изузетним преводима једног од најпознатијих светских писаца, Милана Кундере, чија дела такође објављује “Галимар”. Кундеру је, иначе, почела да преводи још крајем осамдесетих.

- Када сам му саопштила да желим да преведем његов роман “Идентитет”, одговорио ми је: “Моје саучешће!” - истиче наша саговорница карактеристични Кундерин чешки смисао за хумор.

Овај познати писац је, каже Мирјана, приватно, изузетно драг човек:

- Воли живот и ужива у њему. Воли све што је лепо. Често сам му доносила пића из Србије. Увек срдачно проводимо време. Добар је слушалац. Током трагичних догађања деведесетих код нас, постављао ми је питања и врло ретко сам сретала људе који су на тај начин умели да слушају одговоре.

Преводи Кундеру из француске фазе, а као читаоцу, дражи јој је онај из чешке епохе.

- Постојао је тада друштвени и политички контекст који је исхранио ту његову сумњу, недоумицу, борбу са собом и другима. Било је раздирања, патње, дубљих емоција. Ликови на раскршћу живота су условљени драматиком коју приказује. Када се нашао у Француској, на неком другом терену, приче су постале једноставније. То се тиче свих романа, сем, можда, “Незнања” који је, по мени, чешки роман на француском - каже Уакнинова, која је на српски превела његове романе “Незнање” и “Идентитет”, као и есеј “Завеса”, који чека да буде објављен.