Издаваштво у Србији: Јавне набавке - кост у грлу

Многи којима је књига професионална судбина могли су лакше да дишу ове него прошле године. Министарство културе је за откуп књига издвојило знатно већа средства; Сајам књига је био најбољи у последњих 10-15 година; успостављен је партнерски однос између Министарства културе и издавача; наша представљања на сајмовима писане речи у свету протекла су веома запажено. Ово се могло чути на саветовању о развоју издаваштва у Србији, на којем је указано и на погубност куповине књига за библиотеке путем тзв. јавне набавке.

По мишљењу др Вука Вукићевића, генералног секретара Удружења издавача и књижара Србије, за разлику од претходног периода, када су чланови Одбора Београдског сајма књига бирани по политичком кључу, у садашњем одбору су људи који су књизи, култури и сајамским манифестацијама посветили свој радни век. Апелујући да се колико је год то могуће у постојећим економским условима, настави раст издвајања за откуп књига за библиотеке, Вукићевић је рекао:

- Град Београд је за ову намену издвојио око 21 милион динара ове године. Имајући у виду да је буџет за ову сврху прошле године износио 14,2 милиона, а претпрошле 9,1 милион, то јесте побољшање. Али треба имати у виду да је градска културна политика у области библиотека у минуле две године била изузетно лоша, благо речено. На пример 2010. градски буџет за откуп књига за библиотеке је износио око 33 милиона, а претходне чак 51. Нико не очекује брзе промене преко ноћи, али сматрамо да је неопходно да се има у виду да је књига један од темеља сваке озбиљне савремене културе.

Секретаријат за културу града Београда се, како је навео Владан Вукосављевић, до максимума трудио да помогне издаваче у решавању различитих проблема. Између осталог учествовали су и у организацији Сајма књига, што је утицало на успех ове манифестације. Вукосављевић је најавио и могућност да Србија буде почасни гост Сајма књига у Пекингу идуће године.

Уз оцену да је Сајам књига део нашег културног и националног идентитета, Зоран Аврамовић се заложио за програмско ширење ове манифестације, која је запала у клише. Како је навела Јасмина Нинков, није тачно да се у Србији не чита, јер ће само Библиотека града Београда ову годину завршити са 140.000 корисника. Истовремено, истакла да су јавним набавкама библиотеке доведене у пат позицију и да би то требало што пре променити. Навела је пример библиотеке у Бечу, која набавља књиге тако што оде и купи, без икакве компликоване процедуре.

На тежак положај школских библиотека указали су мр Симо Поткоњак и Сандра Игњатовић. Лектира дотрајава, нових наслова нема, па би програмом откупа књига за јавне библиотеке требало да буду обухваћене и школске, на шта обавезују и међународни стандарди.

ОБНОВЉЕНИ МАНДАТИ

ПОСЛЕ саветовања у уторак је одржана годишња скупштина Удружења издавача и књижара Србије. Скупштина је реизабрала на мандат од четири године председника Дејана Папића, председника Скупштине Зорана Колунџију и потпредседнике Новицу Јевтића и Ненада Шапоњу, док је за трећег потпредседника изабран Дејан Беговић. Реизабрана је и већина чланова Управног одбора, а нови су Борислав Пантовић и Дубравка Драговић Шеховић.