Рембрант више нема тајни

ПОПИС слика које је са сигурношћу нацртао велики холандски уметник Рембрант ван Рајн (1606-1669) коначно је завршен. Шести, последњи део капиталне студије холандске владе "Истраживачки пројекат Рембрант" непобитно је доказао да на свету постоји 340 сачуваних слика мајстора барока. Током 46 година рада, анализа, радости и разочарања, научници су успели да идентификују све слике великог уметника. Почетна идеја ове студије била је да категоризује и организује сва истраживања о Рембранту, али и да потврди аутентичност његових слика.

Претпоследња ревизија овог истраживања направљена је 1986. године, када је број сачуваних дела бројао 280. У међувремену, амбициозна екипа, предвођена Ернестом ван де Ветерингом, највећим познаваоцем Рембранта, пронашла је и потврдила аутентичност још шездесет слика. Готово петодеценијско истраживање преточено је у обимну монографију која је пре десетак дана представљена у Рејкс музеју у Амстердаму.

Холандски мајстор био је копиран и за живота, а плагијати његових дела вековима круже тржиштем уметнина. Ван де Ветерингово истраживање је "последња реч" за аукцијске куће и трговце делима барокног сликара, али су многи историчари убеђени да то није и крај полемика о ауторству. Конфузији око аутентичности допринели су и сам аутор студије и његов тим, јер се међу 60 новопризнатих дела налазе 44 која су у ранијим анализама одбачена као плагијати. Неки од најпознатијих светских музеја, попут Лувра или Метрополитена, тако су, преко ноћи, постали власници једног или више "Рембранта".

- Ширу публику у суштини не занима много уметност. Њих интересује колико милиона долара разлике стоји између аутентичне слике и оне друге "за коју се сумња" - поручио је Ван де Ветеринг.

Иако холандски историчар тврди да су им најмодерније анализе (међу којима, рендгенски и инфрацрвени зраци) помогле да "недвосмислено потврде аутентичност дела", њихови закључци нису обавезујући. Док Ветерингов тим сматра да је "Портрет човека", познатији као "Аукционар", из збирке Метрополитена "оригинал Рембрант из 1658", кустос њујоршког музеја је поручио да ће се држати својих налаза.

- После исцрпног истраживања ове слике још 2007. смо закључили да је реч о "делу у Рембрантовом стилу, насталом око 1660". Међу историчарима уметности у свету више од три деценије постоји консензус да "Аукционар" није дело мајстора барока и ми стојимо иза тога - поручио је Волтер Лидке и додао: "Још нисам чуо Ветерингове аргументе о овој слици, али јесам о три друге и није ме убедио!"

За разлику од чувеног Мета који себи може да дозволи луксуз да одбије једног „Рембранта“, мањи музеји су оберучке прихватили налазе холандског стручњака. Појединци су, међутим, нашли средње решење, па је тако слика "Мушкарац чита" у Институту у Вилијамстоуну уместо описа "Рембрантова школа" постала "дело приписано Рембранту".

- Иако нам ласка најновија потврда о аутентичности, из искуства знам да статус једног дела може неколико пута да иде горе-доле - објашњава кустос овог музеја.

И заиста, број "оригинала" холандског мајстора варирао је драстично током протеклог века. Пре сто година веровало се да на свету има више од 700 његових слика, да би током осамдесетих, прве анализе "Пројекта Рембрант" утврдиле да их има "мање од 300".

Судбина слика помало подсећа и на судбину самог аутора. Стварао је у златно доба Холандије, време политичког, економског и уметничког процвата. Од првих дана усавршавања у атељеима разних мајстора, Рембрантова каријера ишла је узлазном путањом. Прославило га је једно од његових првих наручених, а уједно и најпознатијих дела "Час анатомије доктора Николаса Тулпа", настало 1632. Шест година касније, цивилна гарда поручила му је групни портрет својих припадника стрелаца. Оно што је требало да буде конвенционална слика претворило се у ремек-дело "Ноћна стража". Рембранта су ценили због оригиналне употребе сенки и контраста светлости (технике познате као "кјароскуро"). Сликао је историјске теме, портрете и радио графике и једно време међу савременицима словио за најцењенијег уметника. Али, упркос неспорном таленту и признањима, последњи део живота провео је у сиромаштву. Само неколико година пре смрти прогласио је банкрот.

И док данас Рембрантова дела представљају врхунац светске уметности, недуго после уметникове смрти била су заборављена. Већина историчара сматра да се ове вишедеценијске полемике око ауторства могу тумачити и као "исправљање велике неправде".

ИЗЛОЖБА У АМСТЕРДАМУ

ЧУВЕНИ Рејкс музеј у Амстердаму, који чува бројне Рембрантове слике, па и највреднију "Ноћну стражу", почетком 2015. отвориће изложбу посвећену познијим делима барокног мајстора. После више од двадесет година, публика ће имати прилику да на једном месту види деведесетак слика и графика у граду у ком је Рембрант живео, радио и умро.