Катер Хођерн: Све смо мање слободни

ПУБЛИЦИ 20. Фестивала ауторског филма представио се и амерички редитељ Катер Хођерн, филмом "Рибари без мреже", који је приказан у Такмичарском програму за Гран-при "Александар Саша Петровић".

За ову снажну и узбудљиву драму, која на импресиван начин осветљава сомалијске пирате нашег времена, Хођерн је ове године награђен за најбољу режију на престижном фестивалу ангажованог филма Санденс. Реч је о дебитантском филму, снимљеном према истоименом кратком документарцу, за који је пре неколико година такође награђен на Санденсу. "Рибари без мреже" снимани су у Источној Африци са сомалијским натуршчицима, у жанру трилера са интимним, слојевитим квалитетима уметничког филма, и храбро отварају сурови свет модерних пирата.

- Моја фасцинација овом темом настала је из новинских текстова и медија, и почео сам да се занимам какви су то људи који отимају бродове, држе таоце, пљачкају, убијају... Био ми је то потпуно бизаран и шокантан свет, а онда сам са малом екипом филма отишао у Африку. Потпуно смо били неприпремљени за тај подухват. Кад смо стигли били смо у апсолутној непознаници, у нечему што заиста никада нисмо доживели. Да сам знао колико је тешка та авантура, нисам сигуран да бих уопште отпутовао - каже Хођерн.

Да ли је ипак постојао и неки директан повод да одлучите да направите овај филм?

- Највише ме је инспирисала прича о пиратима који су отели брод који је превозио оружје - сви су се бавили тиме какве ће даље последице имати тај догађај, да ли ће покренути неке војске, медији су чак објављивали коментаре војних аналитичара. А пирати су, у ствари, хтели само новац, нису имали никакав шири интерес у том оружју. Када читамо о пиратима, увек видимо како се то што они раде уклапа у ширу геополитичку слику света. А ја сам желео да говорим о појединцу - да направим причу о једном човеку који се придружио пиратима да би издржавао породицу. Јер, ништа не може да реши проблем пиратства у Сомалији, чак и ако се реши, остају многи други проблеми. Мој главни јунак све време иде против себе, ни сам није сигуран да ли је то што ради исправно, и то је једна класична крими прича о човеку који није имао превише избора у животу, кога су околности од рођења стално вукле на лошу страну, и за кога је било предвидљиво да неће имати хепиенд...

У вашем филму видимо насиље које се непрестано репродукује. Каква је по вама слика данашњег света?

- Нисам песимиста, и мислим да има наде за људе. Нема једноставног решења за стање у коме се свет данас налази, и као једини "кључ" који би могао да разреши ову глобално компликовану ситуацију видим комуникацију и разумевање. Људи морају да прихвате своје различитости, и да покажу много више искрене солидарности, без обзира на религију којој припадају, нацију, друштвену хијерархију, политику, новац...Човек је данас изманипулисан разним стварима, са скоро свих страна. И хришћанство, и будизам и ислам заснивају се на хуманим идејама и у суштини су врло слични, а постали су извор највећих трагедија, јер људи изврћу и користе за погрешне ствари и циљеве. У томе видим највећи проблем - људи олако прихватају да буду изманипулисани, све мање су мислећи и све мање слободни.

Јунаци филма „Рибари без мреже“, сниманог у Сомалији

ДРУГА СТРАНА ПРИЧЕ

ЧЕСТО ме питају одакле ми право да направим овакав филм о Сомалији, кад нисам живео тамо и не знам много о тој земљи. Али, ја сам искрено желео да причам о теми пирата, да видим ко су ти људи, зашто се тако понашају, како су стигли до тога да постану пирати, и фокусирао сам се на тај "слој". Свака прича о свету има две стране, али се у јавности често појављује само једна, она уврежена и стереотипна. Мислим да морамо да покажемо и ону другу, јер на њој увек постоје људскост и саосећање.