Јубиларни Фестивал ауторског филма: У Београду најбоља уметничка светска остварења

ФЕСТИВАЛ ауторског филма, који је током 19 година приказао око 1.150 наслова, од чега 706 премијерно, у свом 20. јубиларном издању донео је пред наше филмофиле најбоља остварења уметничког филма из света и победнике најзначајнијих фестивала. Од укупно 81 филма, 32 су премијере, 21 наслов је у Главном програму, а 12 дела је у конкуренцији за Гран при „Александар Саша Петровић“.

У овогодишњи ФАФ, поред ознаке да пружа изванредан преглед најновије светске независне продукције, може се уписати и ознака да у Главном програму доноси сјајне, награђене филмове шест жена аутора, које свакако треба видети - „Чуда“ Алиће Рохвахер, „Умири воду“ Наоми Кавасе, „Невесте“ Тинатине Кајрисхвили, „Партy Гирл“, који потписују Мари Амашукели, Клер Бурже и Семјуел Теи, „Непослушни“ наше Мине Ђукић (чија је премијера у ). Уз анархоидну паролу „Слобода или ништа“, што је заправо онај безупитни темељ на којем је изграђена свака релевантна ауторска поетика - од Орсона Велса, преко „новоталасоваца“, до Џармуша, Каурисмакија и Сокурова, како је записао Срђан Вучинић, уметнички директор фестивала, окосницу Главног програма чине нова дела редитеља која су обележила његову 20-годишњу историју, међу којима су „Један дан“ Ким Ки Дука, „Збогом језику 3Д“ Жана Лика Годара, „Голуб седи на грани размишљајући о постојању“ Роја Андерсона... Пројекције многих од ових остварења распродате су још пре почетка фестивала, јер како каже критичар Милан Влајчић, публику ФАФ чине најобразованији, углавном млади људи, којима не треба посебно објашњавати „ко је ко“ у уметничком филму:

- Пратио сам како нека дела пролазе у свету, и силно ме занима мој омиљени редитељ Нури Билге Џејлан. Његов „Зимски сан“ је чеховљевска прича која се догађа у Анадолији. Импресионира ме „луди“ Кинез Јинан Диао, и једва чекам да видим „Црни угаљ, танак лед“. У Кини је дошло до велике смене генерација редитеља, стигли су нови, млади људи који раде фантастичне, промишљене бунтовне филмове. Ту је и сјајно остварење „Левијатан“ Андреја Звјагинцева. Није, дакле, руски филм само Никита Михалков. Овај Рус говори о корупцији и о људској моралној истрајности на другачији начин, из угла који још нисмо видели - каже Влајчић.

Председник Савета фестивала, редитељ Срдан Голубовић, такође има своје фаворите са ознаком „свакако видети“. Поред „Левијатана“ то су „Комунисти“ Жана Марија Штрауба, који је у 81. години један од најузбудљивијих редитеља, „Косац“ Звонимира Јурића, „Рибари без мреже“ Катера Ходјерна, „Мамица“ Гзавијеа Долана...

„Мамица“ Гзавијеа Долана

Ту су и радикални ауторски филмови из пратећег програма „Банде А Парт“, изабрани филмови Пурише Ђорђевића, омажи Бранку Вучићевићу и Марку Бапцу, трибјут Каурисмакију, ретроспектива Карла Баумгартнера, једног од најутицајнијих европских продуцената који је задужио српску кинематографију - продуцирао је филмове Емира Кустурице „Подземље“ и „Црна мачка, бели мачор“, „Обични људи“ Олега Новковића, „Гуча“ Душана Милића...

СНАЖНА КРИТИКА ДРУШТВА

ПРВИ гост који је стигао је хрватски редитељ и сценарист Звонимир Јурић (памтимо га са 15. ФАФ, када је за филм „Црнци“, заједно са редитељем Гораном Девићем добио Гран при „Александар Саша Петровић“). Ове године представио је нови филм „Косац“, драму која је снажна критика данашњег хрватског друштва - главни јунак је ратни ветеран из Домовинског рата, човек који је некада силовао...

„Збогом језику“ Жана Лика Годара

- Мени се, генерално, та фигура ратног војног ветерана учинила најпогоднијом да испричам причу о томе шта се догодило са људима у последњих двадесет пет година. Тај пример ветерана са озбиљним поремећајима личности сви знамо, видели смо га у сјајном Скорсезеовом „Таксисти“, а ја сам до моје приче дошао несвесно. Поштујем сваку личну несрећу, али ово што се догађа са хрватским ветеранима је веома ретроградно и токсично по хрватско друштво - изјавио је Јурић на конференцији за новинаре.